ГАВРИЛОВИЋ, Стефан

ГАВРИЛОВИЋ, Стефан, сликар (Мол, Бачка, средина XVIII в. -- Сремски Карловци, 12. VI 1823). Са братом Илијом настанио се у Сремским Карловцима, у суседству Јакова Орфелина. Био је члан црквеног одбора Доње цркве, 1791. присуствовао оснивачком скупу Карловачке гимназије, a имеђу 1816. и 1820. био је и њен старатељ. Подржавао је устанак у Београдском пашалуку, пославши устаницима 1804. две своје заставе, а 1807. трећу. У његовој сликарској радионици радило је више младих уметника (Димитрије Ђурковић, Георгије Бакаловић, Петар Николајевић Молер, Димитрије Братоглић). Поред утицаја неокласицизма, Г. је остао веран каснобарокној традицији. Каријеру је започео пре 1790. историјско-алегоријским композицијама Гај Муције Сцевола пред Порценом и Краљица Томирида с Кировом главом, од којих је сачувана само друга, сликаним према истоименим Рубенсовим графикама. Композиције које је наручио Мојсеј Путник за митрополијску резиденцију у Сремским Карловцима представиле су патриотске борбе и жртвовања за отаџбину преко примера преузетих из античког литерарног наслеђа. И у својим главним делима, олтарским преградама у Сремској Каменици, Беочину и Новом Бечеју, Г. се ослањао на графичка решења рокаизоване Килијанове Библије. У почетку је изводио мање радове, а иконостасе радио са угледнијим и искуснијим сликарима, Григоријем Давидовићем Опшићем и Јаковом Орфелином. Године 1791. склопио је уговор за сликање Богородичиног трона у цркви Св. Георгија у Бингули. У Доњој цркви у Сремским Карловцима (1794--1796) радио је олтарску преграду. Иконостас у храму Св. Козме и Дамјана у Кузмину (1797--1799), као и северну певницу, осликао је заједно са Г. Д. Опшићем. Са Ј. Орфелином 1797. радио је иконостас у цркви у сремском Јарку. Године 1800. потписао је уговор за сликарске радове у Богородичиној цркви у Сремској Каменици. Радови су обухватали израду иконостаса и северне и јужне певнице, а то је први самостални уговор Г. у који је за позлатарске радове укључио брата Илију. Током 1800. насликао је и две заставе за бачког епископа Јована Јовановића. Иконостас у цркви у Платичеву (1802--1805) насликао је заједно са братом Илијом и Опшићем. Ту је израдио и архијерејски трон са иконом Св. Јована Златоустог. Од 1802. до 1805. заједно са братом Илијом сликао је и позлатио иконостас у цркви у селу Беочин. Иконостас у цркви Св. Николе у Новом Бечеју завршио је 1804. За цркву у селу Јазак 1805--1806, заједно са братом, сликао је и позлатио иконе на олтарској прегради и на певницама, зидне слике на своду, икону на архиепископском трону, налоњ и проскомидију. За храм у Сурчину Г. је сликао иконе на олтарској прегради, архијерејском и Богородичином трону, северној и јужној певници (1809). Након 1813. Г. се повукао у Сремске Карловце где је живео као старатељ гимназије и издавач књига. Г. је насликао портрете епископа Антима Зеповића, епископа Викентија Поповића и митрополита Мојсеја Путника. Прва два се налазе у Музеју Српске православне цркве, а трећи у Галерији Матице српске у Новом Саду.

ЛИТЕРАТУРА: О. Батавељић, „Неколико докумената о сликару Стефану Гавриловићу", ЗМСДН, 1954, 9; М. Коларић, Класицизам код Срба 1790--1848, I, Бг 1965; О. Батавељић, „Сликарство Стефана Гавриловића", ЗНМ, 1967, V; П. Васић, Уметничка топографија Сремских Карловаца, Н. Сад 1978; М. Тимотијевић, „Композиције Стефана Гавриловића Гај Муције Сцевола пред Порсеном и Томирида са Кировом главом као патриотски exemplum virtutis", ЗНМ, 2007, XVIII--2; Б. Тодић, Радови о српској уметности и уметницима XVIII века, Н. Сад 2010; Српски сликари од XIV до XVIII века, II, Н. Сад 2013.

М. Костић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)