ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Љубомир

ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Љубомир, ликовни критичар, историчар уметности, универзитетски професор (Београд, 23. IV 1931). Две године студирао на Електротехничком факултету у Београду, да би 1954. уписао историју уметности на Филозофском факултету и дипломирао 1962. Године 1964. апсолвирао постдипломске студије на предмету Естетика на Одељењу за филозофију ФФ, не одбранивши магистарски рад. Као стипендиста француске владе, школску 1964/65. проводи на стручном усавршавању у Паризу. По повратку, школске 1966/67. на Институту за филм у Београду хонорарно предаје Увод у ликовне уметности. На Факултету ликовних уметности био је библиотекар (1968--1972) и асистент (1973--1985), а пошто је 1985. докторирао радом Опредмећивање у ликовном простору, радио потом као ванредни (1985--1989), редовни (1989--1996) и хонорарни редовни професор у пензији (1996--2005). Од 1991. Г. је гостујући професор на постдипломским студијама ФЛУ на Цетињу, а 1993--2008. на ФЛУ у Требињу. Предметом Ликовне поетике XX в. који је увео на ФЛУ у Београду, Г. је одредио делатно поље студија уметности за уметнике и поставио основе компаративних студија историје, поетике и естетике ликовних уметности, радећи на преображају студија историје уметности у студије наука о уметности. Посебно су запажени његови педагошки напори да самостални научноистраживачки радови студената учествују у њиховом формирању као будућих уметника. У есејистичким студијама као основама педагошког приступа подстакнутим модерном феноменолошком и херменеутичком мишљу, Г. је развио методологију синтетског медитирања над ликовним делима у односу са делима из других уметности. Објављивао је текстове о савременим уметницима (Нова кохеренција: изложба Радомира Рељића, Бг 1965; Статистичко у опусу Слободана Миливојевића, Бг 1972; Стаклене слике Владана Радовановића, Бг 1974; Сликарство Боре Иљовског, Бг 1979; Скулптура Мрђана Бајића, Бг 1983; Скулптура Светозара Радојчића, Бг 1990; Маске и лица Гордана Николића, Бг 2001; „Про-ауратска уметност Здравка Јоксимовића (I--III)", КЛ, 2003, 2004, 14/15, 16, 17; „Позоришна скулптура, рад вајара Мрђана Бајића", КЛ, 2004, 23/24; Одушевљенички хибриди Стевана Кнежевића, Бг 2006; „Неша Париповић и ликовне медитације, I--III", КЛ, 2007, 54, 55, 57), као и студије о споменицима Београда као јавној и свима доступној скулптури проверљивих вредности.

ДЕЛА: „Конкретно као судеоник у ликовној фантазми", Уметност, 1976, 45--46; „Споменички досије Београда", КН и КЛ, 2000--2012, 1--41.

ИЗВОР: Архива ФЛУ у Београду.

Љ. Н. Стошић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)