ГОЈКОВИЋ,

ГОЈКОВИЋ, Миодраг, вајар (Београд, 2. III 1928 -- Београд, 15. XI 2006). Дипломирао на Академији примењених уметности у Београду 1956. Од 1976. до 1993. ради као самостални уметнички сарадник на Факултету примењених уметности у Београду. Члан је УЛУПУДС-а, чији је председник био 1980. Бавио се скулптуром у јавном простору, посебно формом у садејству с водом, из чега је произашла његова основна преокупација пројектовања скулптура-фонтана. Радио је у дрвету, камену, стаклу и металу, унапређујући динамичке вајане структуре фонтане у својеврсне мобилне форме. Од 1957. излаже на колективним изложбама у земљи: Мајска изложба (1978, 1984), Октобарски салон (1968, 1980), III Бијенале југословенске скулптуре у Врњачкој Бањи (1981), као и на изложбама у иностранству: Уметничка галерија у Паризу (1958, 1969), Бијенале скулптуре у слободном простору у Белгији (1967), Фондација „Пагани" у Милану (1968--1973), Југословенска изложба у Диселдорфу (1974). Самостално је излагао у Београду -- у Галерији Савремени дом (1961), Пионирском парку (1964) и на Београдском сајму (1972). Добитник је Годишњих награда УЛУПУДС-а (1973, 1977), Признања Октобарског салона (1978), Награде градске скупштине Београда (1983) и Награде за животно дело (1994). Његови најзначајнији радови су Купачица (1956), поклон града Београда Московском Художественом театру; Споменик-фонтана (Мајданпек, 1961); Фонтана Карачи (Дамаск, 1963); Фонтана Барски цвет (Аранђеловац, 1964); Фонтана Маслачак (Београд, Хотел „Југославија", 1974), Фонтана Конференс Хол (Либервил у Габону, 1975); Фонтана ВМА (Београд, 1981), Фонтана Врело живота (Београђанка, 1982); Ансамбл-фонтана (Багдад, 1984) и Кинетичка скулптура-фонтана (Кампала у Уганди, 1987).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Милашиновић Марић, В. Ловрић, З. Булајић (ур.), Портрети архитеката: ретроспектива чланова Архитектонске секције УЛУПУДС-а 1953--2010, Бг 2010.

Д. Милашиновић Марић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)