ГУДАЛО

ГУДАЛО, музички часопис који је у Великој Кикинди излазио једном месечно од јануара 1886. до јануара 1887. Покренут је као орган Српског певачког друштва „Гусле", на иницијативу Роберта Толингера (1859--1911), композитора, виолончелисте и хоровође, и Милана Петровића (1844--1903), адвоката и председника Друштва. Уредник је био М. Петровић, укупно је изашло десет бројева (у октобру, новембру и децембру 1886. није изашао), а обим месечне свеске кретао се између 16 и 35 страница. Р. Толингер је своје чланке потписивао псеудонимом Младен, а највећи број чланака у часопису није потписан. На првим страницама објављивани су Толингерови написи о музичкој критици, музичкој терминологији, настави певања у нашим школама, програмима певачких друштава, музици на српској позорници и др. У рубрици „Наш прилог"/„Приказ(и)" давани су преглед и анализа Толингерових композиција објављених као нотни додатак часопису. Рубрике „Претреси" и „Критички вестник" доносиле су приказе композиција домаћих аутора, а то су први обухватнији стручни прикази композиција у српској средини. Рубрика „Животописи" доносила је опсежне биографије и селективне библиографије истакнутих европских музичара и музиколога, а у рубрици „Пабирци" објављиване су вести и обавештења о музичким догађајима у свету и код нас, информације о издањима музикалија и др. Рубрика „Програми" саопштавала је програме концерата, светосавских беседа и других музичких манифестација. Г. је објављивало и музичку критику и полемику, извештаје, дописе, некрологе, конкурсе за композиције, а поједине чланке је преузимало из других, домаћих и иностраних публикација. Ношен жељом за формирањем српске музичке терминологије, часопис је страну стручну лексику доследно замењивао домаћим изразима и у том погледу био оријентисан изразито пуристички. Имао је велик број претплатника у свим српским крајевима. Као озбиљан стручни часопис са квалитетним, професионалним прилозима, остварио је значајну улогу у почетном развоју српске музичке периодике.

Поводом 100. и 110. годишњице часописа, у Кикинди је 1986. изашао 11, а 1996. 12. број Г. Уредник је био музички теоретичар Милован Мишков, а издавач Друштво за неговање музике „Гусле". Објављени су прилози о првом уреднику М. Петровићу, о самом часопису, о Јовану Пачуу, Р. Толингеру и његовој хорској и клавирској музици, а као додатак штампане су композиције Д. Костића, Р. Петровића, К. Бабића, Д. О. Големовића, Д. Деспића и З. Христића. Тиме је сачувана почетна концепција. Академско друштво за неговање музике „Гусле" у Кикинди обновило је 2012. излажење Г. Уредница је етномузиколог Селена Ракочевић. Изашао је један број (13) који се у погледу концепције разликује у односу на све раније свеске -- донео је искључиво етномузиколошке студије, а као додатак штампао хронику Друштва за период 1976--1986.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ђурић Клајн, Музика и музичари: избор чланака и студија, Бг 1956; М. Бикицки, „Гудало, најстарији музички часопис у Србији", у: Банатска периодика XIX и XX века, Н. Сад -- Бг -- Зр 1995; М. Р. Мишков, Библиографија музичког часописа „Гудало" 1886--1996, Кикинда 2001.

А. Васић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)