ГУБАВИЦЕ

ГУБАВИЦЕ (гекони), широко распрострањена породица гуштера (Gekkonidae) која обухвата 870 врста. Представља другу најразноврснију групу међу гмизавцима. Г. су најчешће становници тропског и суптропског појаса, док је мали број врста карактеристичaн за умерену климу, међу којима, сем аутохтоних, има и интродукованих врста. Oбично су једнолично светло обојене ноћне животиње са дискретним тамнијим шарама и пегама. Припадници ове породице су арбореалне и терестричне животиње. Поседују многобројне, само њима својствене, одлике у које спадају одсуство очних капака, уместо којих очи покривају непокретне, испупчене провидне љуске; као адаптације у грађи ока на ноћни начин живота имају велику рожњачу, одсуство жуте мрље и вертикално постављену зеницу. Поред тога, доња површина прстију покривена је посебно грађеним ламелама са пијавкама које им омогућавају кретање и по глатким вертикалним површинама. Једини су гмизавци који се оглашавају за привлачење женки, обесхрабривање ривала и упозорење за предаторе. За разлику од већине гуштера, многе врсте г. живе у колонијама и ретка су група међу свим љускавим гмизавцима која има чврсту љуску јаја.

На Балканском полуострву, посебно у Јадранском, Егејском и Црноморском приморју и залеђу пребивају три врсте: кућна г. (Hemidactylus turcicus), егејска г. (Mediodactylus kotschyi) и зидна г. (Tarentola mauritanica). Преко дана живе на скровитим местима, каменитим подзидима, таванима кућа, рупама у зидовима, бистјернама итд., а ноћу су активни ловећи инсекте. Становништво их се плаши више него отровних змија јер постоји погрешно веровање да су јако отровни (наводно, њихова брадавичаста кожа, због које су и добили име г., садржи отровни секрет, а ујед им је врло опасан и смртоносан). Напротив, г. су безазлене и корисне животиње које често ноћу у потрази за инсектима улазе у станове, што је уобичајна појава у Приморју. Интродукцијом у више градова у Србији (Београд, Нови Сад, Смедерево) унета је и одомаћила се егејска г.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радовановић, Гмизавци и водоземци наше земље, Бг 1951; S. Brelih, G. Dzukic, Catalogus Faunae Jugoslaviae. IV/2 Reptilia, Ljub. 1973; G. Dzukic, M. Kalezic, „The biodiversity of Amphibians and Reptiles in the Balkan Peninsula", у: H. Griffiths, B. Krystufek, J. Reed (ур.), Balkan Biodiversity, Dordrecht--Boston--London 2004.

Георг Џукић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)