Прескочи до главног садржаја

ГРИНСКИ (Гринбаум), Ладислав

ГРИНСКИ (Гринбаум), Ладислав, композитор, диригент (Вараждин, 12. IX 1904 Београд, 18. XI 1941). У Београд се доселио око 1925. и постао ученик у класи композиције Јосипа Славенског у Музичкој школи. Издржавао се свирањем у бару хотела „Палас" и радом са хором Руског музичког друштва (1928). Дипломирао 1929 (Соната за виолину и клавир). Био је врло активан као композитор и као пијаниста у џез оркестру Рафаила Блама са којим је свирао у „Ауто-клубу", „Аеро-серклу" и другим локалима. Повремено је наступао као диригент Великог оркестра Радио Београда. На Европском концерту Симфонијског оркестра Београдске опере, који је 11. V 1931. преносио радио, премијерно је изведена његова Оријентална свита. На конкурсу Радио Београда за нова дела 1935. награђен је његов Концерт за виолину и оркестар, а исте године је његова IV словенска рапсодија била међу награђеним делима конкурса Друштва пријатеља уметности „Цвијета Зузорић". Наступао је као диригент Великог радио-оркестра (1937, 1939, 1940), са којим је 14. V 1937. реализовао и свој ауторски концерт. Његове композиције извођене су и у иностранству. Од великог броја тих дела насталих под утицајем стваралаштва Ј. Славенског, али без његовог нивоа модерности сачуване су само Оријентална свита (Утисци са оријента), за симфонијски оркестар (1931), Quatre pièces, за виолину и клавир (1931) и Sonata quasi Fantasia, за соло виолину (1932). Од фебруара до априла 1933. Г. је са Академским музичким друштвом Kраљевине Југославије и џез оркестром Jolly Boys био на турнеји у Француској, Шпанији, Енглеској и Белгији. Као Јеврејин заточен је 1941, заједно са супругом и кћерком, у логору на Бањици, где је и убијен. Остале композиције: балет Марионете судбине и Свита из балета Марионете судбине; четири Рапсодије за оркестар; три Словенске рапсодије (бр. 3 је за саксофон и клавир); Симфонијски пролог (Прелудијум и фуга); Концерт за виолончело и оркестар; Румунско коло за оркестар; Клавирски концерт; две балетске свите (бр. 2: Карневал, Игра пажа, Игра народа, Црначка игра); Чарлама, симфoнијско коло; Свита за пет хорни.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Блам, „Сећање на композитора Гринског", Јеврејски преглед, 1983, 1--2; Д. Симић Митровић, Da capo all' infinito..., Бг 1988; D. Cvetko, Fragment glasbene moderne. Iz pisem Slavku Osteru, Ljub. 1988; Р. Пејовић, Концертни живот у Београду (19191941), Бг 2004; С. Атанасовски, „Музичка делатност Удружења пријатеља уметности Цвијета Зузорић у контексту културне политике Краљевине Југославије", у: Ликови и лица музике, Бг 2010; M. Блам, Џез у Србији 19271944, Бг 2011.

Мелита Милин

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)