ГРИНСКИ (Гринбаум), Ладислав

ГРИНСКИ (Гринбаум), Ладислав, композитор, диригент (Вараждин, 12. IX 1904 -- Београд, 18. XI 1941). У Београд се доселио око 1925. и постао ученик у класи композиције Јосипа Славенског у Музичкој школи. Издржавао се свирањем у бару хотела „Палас" и радом са хором Руског музичког друштва (1928). Дипломирао 1929 (Соната за виолину и клавир). Био је врло активан као композитор и као пијаниста у џез оркестру Рафаила Блама са којим је свирао у „Ауто-клубу", „Аеро-серклу" и другим локалима. Повремено је наступао као диригент Великог оркестра Радио Београда. На Европском концерту Симфонијског оркестра Београдске опере, који је 11. V 1931. преносио радио, премијерно је изведена његова Оријентална свита. На конкурсу Радио Београда за нова дела 1935. награђен је његов Концерт за виолину и оркестар, а исте године је његова IV словенска рапсодија била међу награђеним делима конкурса Друштва пријатеља уметности „Цвијета Зузорић". Наступао је као диригент Великог радио-оркестра (1937, 1939, 1940), са којим је 14. V 1937. реализовао и свој ауторски концерт. Његове композиције извођене су и у иностранству. Од великог броја тих дела -- насталих под утицајем стваралаштва Ј. Славенског, али без његовог нивоа модерности -- сачуване су само Оријентална свита (Утисци са оријента), за симфонијски оркестар (1931), Quatre pièces, за виолину и клавир (1931) и Sonata quasi Fantasia, за соло виолину (1932). Од фебруара до априла 1933. Г. је са Академским музичким друштвом Kраљевине Југославије и џез оркестром Jolly Boys био на турнеји у Француској, Шпанији, Енглеској и Белгији. Као Јеврејин заточен је 1941, заједно са супругом и кћерком, у логору на Бањици, где је и убијен. Остале композиције: балет Марионете судбине и Свита из балета Марионете судбине; четири Рапсодије за оркестар; три Словенске рапсодије (бр. 3 је за саксофон и клавир); Симфонијски пролог (Прелудијум и фуга); Концерт за виолончело и оркестар; Румунско коло за оркестар; Клавирски концерт; две балетске свите (бр. 2: Карневал, Игра пажа, Игра народа, Црначка игра); Чарлама, симфoнијско коло; Свита за пет хорни.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Блам, „Сећање на композитора Гринског", Јеврејски преглед, 1983, 1--2; Д. Симић Митровић, Da capo all' infinito..., Бг 1988; D. Cvetko, Fragment glasbene moderne. Iz pisem Slavku Osteru, Ljub. 1988; Р. Пејовић, Концертни живот у Београду (1919--1941), Бг 2004; С. Атанасовски, „Музичка делатност Удружења пријатеља уметности Цвијета Зузорић у контексту културне политике Краљевине Југославије", у: Ликови и лица музике, Бг 2010; M. Блам, Џез у Србији 1927--1944, Бг 2011.

М. Милин

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)