ГОРЊОМИЛАНОВАЧКИ БАСЕН

ГОРЊОМИЛАНОВАЧКИ БАСЕН, геолошка област која се пружа правцем северозапад--југоисток, попреко је пресецају водотоци Клатичевске реке и Деспотовице, док на југозападном ободу значајнији водоток представља река Дичина. Овај терцијарни басен се још назива и таковско-милановачки басен. Његов северни обод чине кредни седименти, а западни обод је изграђен од кредног флиша планине Вујна, еруптива таковске области и ултрамафита (серпентинита). На истоку је, преко Невада, Враћевшнице и Врбаве, спојен некадашњом језероузином са горњогружанским неогеном а на југоистоку, у подручју Јабланице, са Чачанско-краљевачким терцијарним басеном. Басен се простире на површини од око 100 км и испуњен је наслагама насталим у два или три циклуса седиментације. Језерски неоген Шилопаја је био депозициона средина некадашњег изолованог залива милановачког језера.

По суперпозицији је овде издвојено неколико литостратиграфских серија: „црвена серија" или милановачка серија, распрострањена на простору града Горњег Милановца, је вулканогено-седиментна формација кластита (конгломерати, шљунак, пешчари и сл.), разнобојних глина, прослојака доломита, туфова и туфита, те складова кварцлатита. Од Милановца простире се широким појасом према северу и југоистоку басена. У састав црвене серије улазе пролувијални шљункови у виду сочива (некадашњи плавински конуси) што указује на континентално-језерски карактер серије (алувијално-маргинално језерска фација) уз знатан удео вулканизма.

Млађи литостратиграфски члан од црвене серије је „невадска серија". То је претежно лапоровита серија са појавама магнезита и доломита. Магнезити су највише распрострањени у селу Невадама и у Луњевици, према Горњој Трепчи.

„Таковска серија", претежно лапоровита, рапрострањена је на преседлини између Вујна и Јасике, у Луњевици, затим у северозападном делу басена, од Бруснице до Такова. У Такову леже по ободу андезитских масива. Ова серија повремено садржи и фосилне остатке слатководне фауне (Planorbis, Melanopsis, Lymnaea и др.). Уз лапорце таковске серије везане су и мање појаве угља код Такова и Бруснице. У Такову између Камаља (554 м) и школе, тракасти лапорци садрже отиске фосилних биљака и риба.

Најмлађи, недовољно проучен, литостратиграфски члан је „јабланичко-грабовачка серија". Састављена је од глина, каолинских глина, преталожених валука и блокова андезит-базалта и туфита. Она негде лежи преко таковске серије, али врло често и дискордантно преко старијих творевина, нпр. „црвене серије". Ова серија, коју карактерише одсуство слојевитости, са комадима андезит-базалта, очевидно је брзо таложена у приобаљу језера, али и у речним притокама.

У шилопајском заливу таковско-милановачко језеро је била депозициона средина за стварање најстарије „црвене серије" и млађе лапоровите са појавама магнезита (у долини Шилопајске реке), доломитичних лапораца и црвенкастих угљевитих глина.

Ван Г. б. налази се мала „оаза" језерских миоценских наслага у басену Семедража опкољеног с југа великим серпентинитским масивом. Може се претпоставити да је та „оаза" у миоцену била у вези са горњемилановачким језером. Овде преовлађују лапорци, са опалским хидротермалним продуктима (црни и зелени опал, рожнаци) и у виду интеркалација са жутим окером преталоженим из кредног окера на ободу басена и малим прослојцима угља. Испод лапораца, овде избија шарена серија, еквивалент милановачке црвене серије.

За све седименте Г. б. и малих „оаза" језерског неогена у околини, може се рећи да су настали током различитих фаза старијег миоцена. Генерално, наслаге језерско-континенталног миоцена ових терена стваране су у средини где је био изражен магматизам са пратећим појавама хидротермалне активности и вулканоседиментних наслага.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Жујовић, Геологија Србије. Део први. Топографска геологија, Бг 1893; L. Loczy Sen., Geologische Studien im westlichen Serbien, Berlin 1924; М. Илић, „Геологија горњомилановачког терцијарног басена и околних формација", Весник Завода за геолошка и геофизичка истраживања, серија А., 1961, 19; Група аутора, „Тумач за ОГК СФРЈ", Лист Горњи Милановац, 1: 100.000, 1--70, Бг 1971; П. Стевановић, М. Павловић, М. Еремија, „Таковско-милановачки басен (са огранцима Шилопајем и Семедражом)", у: Геологија Србије, Стратиграфија -- кенозоик, Бг 1977; М. Анђелковић, „Геодинамички процеси и стратиграфско-палеонтолошки развој олигоценских и микоценских слатководних басена средишње и западне Србије", ГАБП, 1986, 50; М. Маровић, М. Тољић и др., Nealpine Tectonica of Serbia, Bg 2007; Ј. Обрадовић, Н. Васић, „Језерски басени у неогену Србије", Глас САНУ, 2007, 3.

С. Кнежевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)