ГЛУШЧЕВИЋ, Божидар

ГЛУШЧЕВИЋ, Божидар Бошко, економиста, политичар, универзитетски професор (Никшић, 19. IX 1928 -- Подгорицa, 27. X 1992). После гимназије у месту рођења упућен на студије у СССР, па се 1947. уписао на Универзитет В. Вахрушева у Свердловску. Студије наставио у Београду где је дипломирао 1951. на Економском факултету. У периоду 1951--1962. радио је у Привредном савету Среског народног одбора, затим у Градском народном одбору и Жељезари у Никшићу. Крајем 1962. именован је за државног подсекретара у Извршном већу Скупштине СР Црне Горе. Био је партијски функционер и посланик Скупштине Црне Горе у два мандатна периода. Ради усавршавања из области економске анализе и планирања боравио на специјализацији у Француској и у САД. Крајем 1964. изабран је за ванредног професора ЕФ у Подгорици. У два мандата (1964--1968) био је декан Факултета. Од 1960. до пензионисања 1992. био је директор Института за друштвено-економска истраживања (ИДЕИ) у Подгорици. Биран је за посланика Културно-просветног већа Савезне скупштине, где је био председник Одбора за друштвено-економске односе и председник Комисије за студентска питања. Од 1969. до 1974. био је посланик у Већу народа Савезне скупштине, члан Савезне уставне комисије, члан Уставне комисије Скупштине Црне Горе, члан Одбора за науку и Одбора за друштвено-економске односе Савезне скупштине. Био је председник Друштва економиста Црне Горе (1964), члан Главног одбора СЕЈ, члан Научне секције СЕЈ (1968), а касније и њен председник (1972--1974). Учествовао у раду удружења „Наука и друштво", нарочито после 1974, као члан његовог Организационог одбора и Председништва, те као председник. Активно учествовао у раду Међународног удружења за економику самоуправљања. Био је члан Научног већа Међународног центра за управљање предузећима у јавном власништву у Љубљани, Научног већа Конзорцијума економских института за макропројекат „Привредни систем СФРЈ", Научног већа Центра за економска истраживања Института друштвених наука, Београд и Савета Југословенског центра за самоуправљање „Едвард Кардељ", Љубљана. Био је члан редакције часописа Економист, Економска анализа и Пракса, главни и одговорни уредник Годишњака Економског факултета у Титограду. Упоредо с радом у ИДЕИ и на ЕФ у Подгорици, предавао је на Наставничком факултету у Никшићу, на Правном факултету у Новом Саду и ЕФ у Скопљу. За ванредног члана ЦАНУ изабран је 1985. Био је и њен генерални секретар. Одликован је Медаљом рада, Орденом заслуга за народ другог реда и Орденом рада са златним венцем. Добитник је захвалнице и плакете СЕЈ, захвалнице и плакете Међународног удружења „Наука и друштво" и златне значке Жељезаре Никшић.

ДЕЛА: коаутор, Функционална способност средстава за рад радних организација у Црној Гори, Тг 1967; коаутор, Економске функције федерације, Бг 1971; коаутор, Концепција дугорочног развоја Југославије, Бг 1974; коаутор, Систем планирања у Југославији, Зг 1982.

ЛИТЕРАТУРА: „Божидар Бошко Глушчевић (1928--1992)", Споменица преминулим члановима Академије, ЦАНУ, 1995, 18.

Ч. Оцић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)