ГОЂЕВАЦ, Милорад

ГОЂЕВАЦ, Милорад, лекар, национални радник (Ваљево, 12. III 1860 -- Београд, 21. IX 1933). Студије медицине завршио је 1889. у Бечу, као стипендиста Ваљевског округа, али је стипендију изгубио због присуствовања сахрани кнеза Александра Карађорђевића. Радио је најпре као лекар опште праксе у Књажевцу (1891--1895), потом као дерматолог у Општој државној болници у Београду и лекар Београдске општине. Посвећен народном просвећивању, држао је јавна предавања о чувању и неговању здравља. Био је шеф општинских лекара (1899--1914) и један од оснивача хитне медицинске помоћи у Београду 1903, а радио је и на оснивању и уређењу завода за стерилизацију млека. Осим тога, сматрајући да српски народ у Старој Србији треба заштитити од Арнаута и Бугара, био је један од покретача и организатора српске четничке акције. Године 1904. основао је Одбор за руковођење том акцијом, учествујући у окупљању четника и обезбеђивању средстава за њихову делатност. Као учесник балканских ратова и I светског рата, имао је чин резервног санитетског потпуковника. Начелник министарства социјалне политике постао је 1925, али је после месец дана пензионисан. Био је члан Српског лекарског друштва, учествовао у раду Друштва „Свети Сава" и другим националним и хуманитарним организацијама. Одликован је Карађорђевом звездом, Белим орлом и Медаљом за ревносну службу.

ДЕЛА: Сифилис у Тимочкој крајини. Начин како да се стане на пут ширењу заразе, Бг 1893; Хигијенска изложба у Дрезди 1911. Извештај суду Општине града Београда, Бг 1912.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1891−1914; Српска библиографија, књиге 1868−1944, IV, Бг 1990.

ЛИТEРАТУРА: Споменица Београдске трговачке омладине 1880−1930, Бг 1931; „Умро је Др М. Гођевац покретач четничке акције", Политика, 22. IX 1933; Л. Лазаревић, Мали поменик, Бг 1935; Споменица о 100-годишњици Прве мушке гимназије у Београду 1839−1939, Бг 1939; Српско лекарско друштво. Споменица 1872−1972, Бг 1972.

А. Новаков

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)