ГЕОРГИЈЕ (Ђорђе)

ГЕОРГИЈЕ (Ђорђе), властелин, велики војвода (? -- ?). Угледни великаш и дворанин из најближег окружења краља Милутина. Према запажању Теодора Метохита, византијског политичара и учењака, који једини доноси податке о Г., „овај муж беше од најугледнијих а истовремено и од оних одувек врло верних и присних господару [Милутину], делећи са њим његове намере, размишљања и бриге, као и сваку мисао [...] саучествује са њим у свему и руководи и договара се око послова и предлога". Краљ му је поверио чин великог војводе, највишег војног заповедника после владара. У српско-византијским сукобима почетком 80-их година XIII в. заробљен је и провео више година у тамници у Цариграду. Као угледни заробљеник постао је познат и самом цару. По повратку у Србију покренуо је, према Метохиту, преговоре за склапање мира с Византијом и орођавање с царском породицом 1298/99. Милутин му је као човеку од највећег поверења, уз то упућеном у византијске послове, поверио улогу главног преговарача у српско-византијским преговорима, који су окончани успехом. Почетком 1299. више пута је преговарао у Скопљу са византијским послаником Метохитом, о чему је овај оставио непосредна сведочанства. Иако је био један од најугледнијих великаша Милутиновог времена о њему није остало трага у српским изворима. Мало је вероватна претпоставка према којој се поистовећује са властелином Ђорђем, оцем старца Исаије, знаменитог светогорског монаха и дипломате.

ИЗВОР: ВИИНЈ, VI, Бг 1986 (и коментар И. Ђурића).

ЛИТЕРАТУРА: M. Purković, „Der Vater des Starez Isaias", Byzantinische Zeitschrift, 1951, 44.

Ђ. Бубало

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)