ГЛАВНИ АРХИВСКИ САВЕТ

ГЛАВНИ АРХИВСКИ САВЕТ (Архивски савет Југославије), саветодавно стручно тело, основано 1950. при Министарству за науку и културу ФНРЈ, са задатком да усмери рад и развој архивске службе у Југославији и да ради на изградњи система заштите архивске грађе. Надлежност и делокруг рада уређени су Уредбом о ГАС (СЛ ФНРЈ, 1950, 54). При републичким министарствима, односно комитетима из овог ресора успостаљени су републички архивски савети. Чланове ГАС-а постављала је и разрешавала Влада ФНРЈ из редова истакнутих стручних и научних радника из архива, историјских и других института, академија наука и представника надлежних ресорних министарстава. ГАС је дао значајан допринос у припреми основних прописа о заштити и одабирању архивских докумената: Решења о чувању архивског материјала (СЛ ФНРЈ, 1952, 8) која је донела Влада ФНРЈ и Упутства о прикупљању, чувању и повременом шкартирању архивског материјала (СЛ ФНРЈ, 1952, 8) која је донео Савет за науку и културу Владе ФНРЈ. ГАС је престао да ради 1963, а наредне године основан је Архивски савет Југославије (АСЈ) као највише стручно тело у архивистичкој струци са задатком да врши одређене стручне, саветодавне и друге послове из надлежности Федерације у области заштите архивске грађе. Законом о оснивању стављено му је у надлежност да изради пропис о јединственом евидентирању архивске грађе и регистратурског материјала, те пропис о јединственом одабирању архивске грађе из регистратурског материјала; да разматра и даје препоруке и мишљења архивима о питањима од заједничког интереса, као и савезним органима у вези са заштитом архивске грађе. АСЈ је имао председника и 22 члана. Ово тело је 1968. утврдило Начела о одабирању архивске грађе из регистратурског материјала (СЛ СФРЈ, 1968, 12), која су у 11 тачака први пут на стручан начин нормативно регулисала најсложенији део архивистике као струке.

Након доношења Уставних амандмана на Устав и Устава из 1974. наведена начела су занемарена од стране законодавца, али као стручна регулатива и даље се примењују у пракси до данас. Други стручни пропис Начела о јединственом евидентирању архивске грађе и регистратурском материјалу (СЛ СФРЈ, 1970, 38) АСЈ је утврдио 1970. Она су имала за циљ заштиту архивске грађе и информисање корисника о грађи како оној ван архива тако и оној у архивима. Као основне јединице пописа узети су архивски фонд и архивска збирка. Начелима је установљено да се евиденције воде посебно за регистратурски материјал и архивску грађу ван архива и посебно евиденције за грађу у архивима: књига преузете архивске грађе -- улазни инвентар; евиденција о целокупној архивској грађи коју архив поседује -- општи инвентар грађе или преглед грађе; документација (досије) за сваки преузети архивски фонд или збирку -- записници и пописи преузете грађе; подаци о непреузетим деловима фонда; подаци о сређивању, обради, техничкој заштити, микрофилмовању и скенирању грађе у архиву. За фондове и збирке које чувају архиви израђују прегледе, водиче и друга информативна средства. АСЈ је престао да ради 1971. на основу Уставног закона за спровођење уставних амандмана XX до XLI којим је утврђено да престаје да важи закон којим је АСЈ установљен. Међутим, основни стручни принципи из наведених начела и данас се у пракси примењују.

ИЗВОРИ: „Општи закон о државним архивима", СЛ ФНРЈ, 1952, 12; „Закон о Архивском савету Југославије", СЛ СФРЈ, 1964, 48.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Кораћ, Организација федерације у социјалистичкој Југославији, Бг--Зг 1981; Б. Лекић, „Архивско законодавство 1918--1974", АрП, 2000 (1996/97).

М. Ф. Петровић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)