ГРИМ, Јакоб

ГРИМ, Јакоб (Grimm, Jakob Ludwig Karl), филолог, фолклориста, универзитетски професор (Ханау, Немачка, 1. I 1785 -- Берлин, 20. IX 1863). Студије историје права, које је похађао на универзитету Марбург код Ф. К. фон Савињија, упутиле су га на истраживање немачког језика, литературе и старине. Радио је као библиотекар у Каселу, па затим као професор на универзитетима у Гетингену и Берлину. Са братом Вилхелмом издао је најпознатију збирку бајки (Kinder- und Hausmärchen der Brüder Grimm I--II, Берлин 1812, 1815), а знаменита су му и дела о немачкој митологији (1835), немачким правним старинама (1838), те немачки речник (од 1838). Боравио је од септембра 1814. до јуна 1815. на конгресу у Бечу и отада, посредством Јернеја Копитара, датира Г. занимање за српску народну књижевност и језик. Тада је саставио циркуларно писмо о сакупљању народних умотворина; један примерак је, са додатим рукописним упутствима, послат и Вуку Караџићу у Сремске Карловце. Копитар је прозно превео свих 108 народних песама из прве Вукове Пјеснарице. Тај превод достављен је Г. и Ј. В. Гетеу, а на основу њега настали су похвални прикази српских народних песама. Свој први приказ Г. је објавио 1815. у листу Wiener allgemeine Literatur-Zeitung. Он се односи на Вукову Малу простонародну славено-сербску пјеснарицу, чија се садржина описује; анализом метрике и језика закључује да песме показују „прави народни тон" и да су „истовремено и старе и нове", те даје предност српским песмама над осталим словенским „као да је милостиво небо одувек хтело да им њихову [српску] немаштину књига накнади божјим благословом народне поезије". Идеје о божанском пореклу „природне поезије" и старим-новим песмама Г. је заступао у доцнијим својим фолклористичким радовима. О српском језику, али и о песмама на том језику, писао је најпре у приказу Вуковог Српског рјечника (Göttingische Gelehrte Anzeigen, 1819). Најобимније бављење српским језиком је Г. редакција превода Вукове српске граматике, објављене у Српском рјечнику, и предговор у тој књизи -- Wuk's Stephanovitsch [Karadschitsch] kleine serbische Grammatik, verdeutscht und mit einer Vorrede von Jacob Grimm (Leipzig 1824). Браћу Грим Вук Караџић посетио је 1823. у Каселу, чиме је сарадња поспешена. Исте године, одмах након што се појавила трећа књига лајпцишког издања Вукових народних песама, публикован је Г. приказ (Göttingische Gelehrte Anzeigen), у којем је писао о епским песмама, хвалећи њихову изворност, указујући на сличности и разлике у односу на немачке песме, као и на њихов значај за проучавање епске поезије. Вук је овај рад прештампао у својој првој књизи лајпцишког издања као доказ о значају прикупљања и објављивања народних песама. Након изласка из штампе прве и друге књиге народних песама Г. је објавио приказ (Göttingische Gelehrte Anzeigen, 1824), у којем је објединио раније писање о лирским и епским песмама, посебно истичући митске слојеве у њима и дајући им предност у односу на усменокњижевне традиције „остале Европе" у погледу изворности и лепоте. Битна разлика између Гетеових и Г. назора о народном песништву, који су настали истовремено и у истом контексту немачке и западноевропске књижевности, добро се огледа у оцени песме „Зидање Скадра", за коју Г. каже да је „један од најпотреснијих спевова свих народа и свих времена". У својим каснијим радовима Г. помиње српско песништво у компаративном контексту, не бавећи се више посебним збиркама. Међу другим примерима, у расправи о поклањању (Über Schenken und Geben, 1848) пише о двема српским народним песмама у којима се јавља мотив загрижене јабуке. У расправи о финском епу (Über das finnische Epos Берлин 1845) пише и о српској народној поезији као сачуваним облицима епског казивања, са митским примесама и изванредном поетском снагом. У чланку о именима грома („Über die Namen des Donners", 1853) помиње српску народну песму у којој је муња грому сестра. Када говори о старости и слепцима као чуварима традиције (Rede Über das Alter, 1860), уз Хомера и Осијана, помиње слепе старце певаче код Срба.

ДЕЛА: Kleinere Schriften, I--VII, Berlin 1864--1884.

ЛИТЕРАТУРА: С. Кољевић, Ка поетици народног песништва, Бг 1982; М. Мојашевић, Јакоб Грим и српска народна књижевност, Бг 1983; М. Ћурчин, Српска народна песма у немачкој књижевности, Бг--Пан. 1987.

Марија Клеут

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)