ГЕОЛОГИЈА КАУСТОБИОЛИТА

ГЕОЛОГИЈА КАУСТОБИОЛИТА, (грч. kaustovn: спаљено, bivo": живот, livqo": камен), група дисциплина које проучавају фосилна горива или каустобиолите. То су органогене седиментне стене, потповршински флуиди и гасови у Земљиној кори, који се због своје велике топлотне вредности могу користити као гориво, директно или после одговарајуће прераде. Деле се на петробитумије (нафта, земни гас, нафтни пескови), карбобитумије (угљеви) и керобитумије (уљни шејлови), а према свом агрегатном стању на чврсте, течне и гасовите. Настају акумулацијом и трансформацијом исталожених фосилних остатака (алги, планктона, бактерија и копнених биљака), у морским, језерским, мочварним или речним седиментима, на месту (угљеви, уљни шејлови) или после миграције (нафта, гас и нафтни пескови). У састав каустобиолита улазе исти хемијски елементи који се налазе у органској материји: угљеник, водоник, кисеоник, азот и сумпор. Ипак, између три главне групе каустобиолита постоје велике разлике у физичко-хемијским особинама. Поред тога, оне се битно разликују по настанку њихових лежишта и начину појављивања у Земљиној кори па се не истражују и не експлоатишу на исти начин. Због тога се г. к. дели на три посебне дисциплине: геологију нафте и гаса, геологију угљева и геологију уљних шејлова. То су практичне геолошке дисциплине које се баве проучавањем настанка каустобиолита, те формирањем, особинама, проналажењем, истраживањем и експлоатацијом њихових лежишта. Због своје природе, каустобиолити се данас чешће означавају као „фосилна горива", која чине минералне сировине стратешког значаја.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Ђорђевић, Геологија нафте -- општи део, Бг 1961; Геологија каустобиолита: Геологија угљева -- општи и посебни део, Бг 1965; М. Ерцеговац, Геологија уљних шкриљаца, Бг 1990.

Ал. Костић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)