ГУТЕША, Илија

ГУТЕША, Илија, трговац, национално-политички радник, добротвор (Брувно код Грачаца, 1. VIII 1825 -- Загреб, 11. IX 1894). Основну школу учио је у Грачацу, а трговину у Карловцу. Књигу је заволео захваљујући познанству с књижевницом Драгојлом Јарневић. Стекао је лепо образовање па је научио италијански, француски и немачки. Кад се осамосталио, у Загребу је 1852. отворио своју трговачку радњу. Везан за свој завичај и своје земљаке, сиромашне крајишнике, с њима је одржавао тесне везе и несебично их је помагао. Пажњу и поштовање крајишници су му узвратили 1861. када су га изабрали за свог представника у Сабору Хрватске, а потом и за свог посланика на Српском народно-црквеном сабору 1874. и 1881. Учествовао је у многим национално-политичким акцијама којима је био циљ национално ослобођење и уједињење Јужних Словена. Због тих конспиративних активности и сарадње са српском владом кнеза Михаила и Илије Гарашанина аустроугарске власти су га више пута хапсиле и осуђивале. Од 1863. до 1867. тамновао је у Оломуцу, Јозефштату и Терезијенштату. Његово конспиративно име у сарадњи са српском владом било је Едуард Албини. У време устанка у Босни 1875--1878. био је најпре потпредседник, а затим председник загребачког одбора за помагање босанских избеглица. Под његовим председништвом одржана је 16. и 17. XII 1875. у Јамници скупштина представника многих чета и чланова разних одбора за помоћ пострадалом народу Босне. Током 1877. био је члан привремене босанске владе. Залагао се да се Босна ослободи турске власти и припоји Србији, или да добије аутономију, макар и под аустријском управом као привременим решењем. Своје националне и политичке погледе, с посебним обзиром на односе Срба и Хрвата, изложио је у брошури Упознајмо се! (Зг 1880), коју је штампао ћирилицом и латиницом. Брошуром је показао да је био југословенског опредељења. Налазио се у опозицији према режиму бана Куена Хедерварија, а припадао је оној групацији српских политичара из Хрватске и Славоније коју су провладини кругови означавали као милетићевце и заставаше.

ИЗВОРИ: Д. Кириловић, Српски народни сабори. Списи бечке Државне архиве, II, 1875--1894, Н. Сад 1938; В. Ј. Вучковић, Политичка акција Србије у јужнословенским покрајинама Хабзбуршке монархије 1859--1874, Бг 1965.

ЛИТЕРАТУРА: Именици дароватељах за утемељење Југославенске академије и Југославенског свеучилишта, Зг 1864; В. Красић, Устанак у Босни од 1875. до 1878. год., Н. Сад 1884; Н. Симић, Петар Петровић Узелац, шпијун аустро-угарске и босанско-херцеговачке владе, Бг 1890; Браник, 1894, 102; Ново време, 1894, 104; Đ. Szabo, „Ilija Guteša", Morgenblatt, Zg, 24. XII 1928; Љ. Дурковић Јакшић, Бранислав, први југословенски илегални лист 1844--1845, Бг 1968; В. Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848--1914, Бг 1991.

В. Ђ. Крестић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)