Грковић, Милица

Грковић, Милица, лингвиста, слависта, универзитетски професор (Чумић код Крагујевца, 24. IX 1937 -- Нови Сад, 19. V 2016). Завршила групу за српскохрватски и руски језик на Вишој педагошкој школи у Крагујевцу 1958. и запослила се као наставник. Дипломирала 1966. на групи за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду, а магистрирала 1970. на ФФ у Београду. Докторску дисертацију под насловом Лична имена словенског порекла у Дечанским хрисовуљама одбранила на истом факултету 1980. Од 1968. радила у Институту за лингвистику, потом Институту за јужнословенске језике ФФ у Новом Саду (данас Одсек за српски језик и лингвистику), најпре у звању асистента, потом научног сарадника. У звање редовног професора изабрана 1990. Предавала као гостујући професор на ФФ у Српском Сарајеву (1995--2005). На основним студијама предавала Старословенски језик и Упоредну граматику словенских језика (Нови Сад), Историју српског народног језика и Историју српског књижевног језика (Српско Сарајево), а на постдипломским Ономастику и Историју српског језика. До пензионисања 2002. била је сарадник на дугогодишњем пројекту Историја српскохрватског (српског) језика, који је основао академик Павле Ивић. Руководила пројектом Ономастичко-лексиколошка истраживања на терену Војводине. Учествовала у раду многих научних скупова у земљи и иностранству (Атина, Београд, Будва, Дубровник, Загреб, Одеса, Подгорица, Скопље, Софија итд.). Члан уређивачког одбора Косовско-Метохијског зборника САНУ, Косовског одбора САНУ и Одбора за ономастику САНУ. Главне области њеног научног рада су ономастика и историја српског језика. Деценијама се успешно бавила систематским проучавањем ономастичке грађе у српским средњовековним документима, пре свега повељама и писмима (Дечанска, Светостефанска, Призренска хрисовуља, Жичка повеља, повеље цара Душана, документи из времена Деспотовине), али и писаним споменицима других жанрова (поменици). Значајан допринос дала је и изучавању савремене српске антропонимије. Писала студије из области правне и економске терминологије српског средњег века, историје књижевног језика у Срба, историјске фонологије, дијалектологије, историје ономастичких истраживања и др. Добитница Повеље Старог Ибарског Колашина (1990), награде „Искре културе" КПЗ Војводине (1997), Плакете скупштине-општине Зубин Поток (1997), те награде за животно дело Универзитетског одбора Удружења универзитетских професора и научника Србије у Новом Саду (2005).

[ДЕЛА]{.smallcaps}: и П. Ивић, Дечанске хрисовуље, Н. Сад 1976; Речник личних имена код Срба, Бг 1977; Речник личних имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у четрнаестом веку, Бг 1986; коаутор, Насеља и становништво Области Бранковића 1455. године, Бг 2001; Прва хрисовуља манастира Дечани, Бг 2004.

[ЛИТЕРАТУРА]{.smallcaps}: Животопис N^o^10 награђених професора за животно дело на Универзитету у Новом Саду, Н. Сад 2005.

Ј. Грковић-Мејџор

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)