ГИБАРАЦ, Радивој

ГИБАРАЦ, Радивој, архитекта (Шабац, 16. I 1920 -- Јајце, 8. IV 1968). Након дипломирања на Архитектонском факултету у Београду 1948, бива постављен за асистента на Техничком факултету -- Архитектонски смер у Сарајеву. Сарађивао на многим пројектима са водећим архитектима Сарајева тога времена (Јуриј Најдхарт, Јахиел Финци, Станко Клиска), активно се укључивши у обнову и изградњу послератног града. Године 1953. оснива у Београду Атеље „Основа", као самостални приватни биро за урбанизам, архитектуру и ентеријер. Био је један од првих чланова и оснивача УЛУПУДС-а. Током 50-их година наставља рад на започетим пројектима у БиХ, али води и све активнији рад на архитектонским остварењима у Београду и Србији. Све до кобне саобраћајне несреће Г. се бавио пројектовањем стамбених објеката, ентеријера, здравствених и болничких установа. Најпознатија дела из његовог опуса су: зграда Института за мајку и дете у Новом Београду (1959--1960), зграда болнице у Суботици (изведено 1961, прва награда на конкурсу), пројекат зграде Војномедицинске академије у Београду (1967, прва награда на конкурсу, касније изведено по измењеном пројекту других аутора), ресторан Летње позорнице у Топчидеру (1950); неколико пратећих објеката уз Летњу позорницу у Топчидеру (пројекат, до 1950); Антитуберкулозни диспанзер у Ваљеву (1960); Антитуберкулозни диспанзер у Шапцу (1960); Општа болница у Битољу (1960, пројекат, и С. Клиска); Општа болница у Призрену (1960, пројекат); стационар при Институту за заштиту народног подмлатка (1960); стамбени блок на углу ул. Пролетерских бригада 67 и Кумановске 23 у Београду (1967); стамбени блок на углу ул. Ивана Милутиновића 77 и Пролетерских бригада у Београду (1967). Стамбена зграда (тзв. „Телевизорка") у Блоку 28 у Новом Београду представља један од најранијих градитељских покушаја да се разбије дотадашња монотонија фасада стамбених зграда. Био је то и пројектантски експеримент за ублажавање удараца ветра и обезбеђивање веће приватности у колективном становању.

ЛИТЕРАТУРА: „Ресторан летње позорнице у Топчидеру", Архитектура, 1950, 7--8; „Општа болница у Призрену", „Општа болница у Битољу", „Стационар при Институту за заштиту народног подмлатка", „Антитуберкулозни диспанзер, Шабац", АУ, 1961, 8--9.

М. Јанакова Грујић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)