ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Јован

ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Јован, ветеринар, универзитетски професор (Ајачо, Француска, 6. X 1918 -- Београд, 23. I 1982). Дипломирао на Ветеринарском факултету у Београду, 1946, где је изабран за асистента за предмет Хирургија са офталмологијом, онихологијом и рендгенологијом. У току 1947. боравио на специјализацији Ветеринарске радиологије на Ветеринарском факултету у Загребу, где је 1948. докторирао са радом Трансректална и трансвагинална рендгенографија великих животиња. Ова дијагностичка метода је ушла у светску литературу (Equine Medicine & Surgery, D. Barbara, California, 1963). На ВФ у Београду поверено му је да оснује посебан институт и организује наставу за предмет Ветеринарска радиологија и физикална терапија. Као стипендиста Француске владе у два наврата био на усавршавању у Француској, где је изучавао биофизичке особине ултразвука и његову примену у медицини, а потом је испитивања из подручја примене ултразвука наставио у Србији (коаутор, „Испитивање деконтаминационог ефекта терапијских квалитета ултразвука", ВГ, 1961, 12; коаутор, „Биофизичке основе механизма деловања ултразвука", AV, 1963, 2; коаутор, „Ултразвучна радиодеконтаминација органских материја", ВГ, 1963, 12). Био један од оснивача Института за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринарству и шумарству (ИНЕП) у Земуну 1959. У оквиру ИНЕП основао Лабораторију за дијагностику и терапију домаћих животиња и руководио њоме 1960--1980. Био уредник часописа Ветеринарски гласник 1955--1959. На ФВМ био продекан 1957--1959. и декан 1959--1962. У два мандатна периода од 1967. до 1971. био проректор, а затим ректор Универзитета у Београду (1971-- 1975). Г. је био научни радник веома широког дијапазона у ветеринарској и хуманој медицини. Са сарадницима радио на испитивању примене ултразвука као трансмисионог чиниоца за пренос лекова (као што су антибиотици) кроз транспарентне делове ока. Значајне области истраживања односиле су се и на проблематику радиобиологије животиња, затим радијациону хигијену анималне производње, као и рану дијагностику у интензивној производњи путем рендгенске кинематографије и рендгенске телевизије, што је веома значајно за превентиву и лечење обољења животиња. Аутор је више књига: Рендгенологија, Бг 1957; Основи физикалне терапије, Бг 1959; Основи радиологије и физикалне терапије, Бг 1962; и Б. Петровић, Основи рендгенологије, Бг 1970; коаутор, Практикум из радиологије и физикалне терапије, Бг 1979. Добио Седмојулску награду 1978, Орден заслуга за народ са златном звездом 1982, као и страна признања: Орден британске империје Командорски крст, Орден заслуга НР Пољске и Непалски орден „Gozkha Dakshin Bahu (II)".

ДЕЛА: „Примена радиоизотопа у ветеринарству", Нуклеарна енергија, 1965, 2; и Č. Rusov, „Intravenous and intraossal transplantation of bone marrow of poultry", XVIIIth World Veterinary Congress, Paris, 1967, II.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Димић, „Сећање на проф. др Јована Глигоријевића", Acta Hist. Med. Stom. Pharm. Med. Vet., 1982, 1--2; Знамените личности ветеринарске медицине, Бг 2009.

З. Д. Јевтић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)