ГИОН, Нандор

ГИОН, Нандор (Gion Nándor), романсијер, приповедач, уредник (Србобран, 1. II 1941 ‒ Сегедин, 27. VIII 2002). Студирао је на Одсеку за хунгарологију у Новом Саду. Био је сарадник, уредник и главни уредник Мађарске редакције Радио Новог Сада (1963‒1993), директор Новосадског позоришта (1983‒1986), председник Друштва књижевника Војводине (1979‒1982). Од 1993. живео у Сегедину, а 2000. постао редовни члан Мађарске академије уметности. Био је члан редакције прве генерације часописа Új Symposion. Најпознатија дела му описују суживот Мађара, Срба, Немаца и Јевреја у Србобрану и Бачкој (Latroknak is játszott, Н. Сад 1976), бекство и побуну адолесцената (Kétéltűek a barlangban, Н. Сад 1968; Engem nem úgy hívnak, Н. Сад 1970), живот на периферији (Ezen az oldalon, Н. Сад 1971), изгубљену лепоту и хармонију детињства (Postarablók, Н. Сад 1972, A kárókatonák még nem jöttek vissza, Н. Сад 1977; Sortűz egy fekete bivalyért, Н. Сад 1982; Az angyali vigasság, Н. Сад 1985) и пештанско подземље (Mit jelent a tök alsó?, Будимпешта 2004). Превођен је на српски језик (С ове стране, Н. Сад 1974; Није то моје име, Сар. 1979; Војник са цветом, Н. Сад 1983; Приче из Кегловићеве улице, Н. Сад ‒ Србобран, 2013; Једноухи човек, Н. Сад ‒ Србобран 2014). На основу његових дела рађене су позоришне представе, радио драме, филмови. Добитник је многобројних признања. Дела су му преведена на десет језика, а у Будимпешти су му изашла Сабрана дела 2007--2012. Од 2010. његова родна кућа у Србобрану је претворена у пишчев музеј.

ДЕЛА: Börtönről álmodom mostanában, Будимпешта 2008; Műfogsor az égből, Будимпешта 2011; Véres patkányirtás idomított görényekkel, Будимпешта 2012.

ЛИТЕРАТУРА: T. Elek, Gion Nándor írói világa, Будимпешта 2009; L. Gerold, Gion Nándor, Братислава 2009; H. Horváth Futó, Lokális kontextus, elbeszélői szerepkörök és a szövegek átjárhatósága Gion Nándor opusában, Н. Сад 2012.

Х. Хорват Футо

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)