ГЕРАСИМ (Хаџи Ђера Георгијевић)

ГЕРАСИМ (Хаџи Ђера Георгијевић), архимандрит моравички (Црнућа код Горњег Милановца, средина XVIII в. -- манастир Моравци код Љига, 30. I 1804). Један од најугледнијих људи Рудничке нахије, поменут у Вишњићевој Буни на дахије, као жртва сече кнезова. Световно име било му је Ђорђе. Замонашио се у ђачком добу у манастиру Вољавчи, а када је она 1789. спаљена, прешао је у Велику Ремету. Вратио се 1791. у манастир Боговађу коју је са сабраћом обновио изградивши нов храм и ћелије. У пролеће 1797. ишао је на поклоничко путовање у Свету земљу и тaко испред имена добио атрибут хаџи (у народу остао познат као Хаџи Ђера). По повратку је донео доста богослужбених књига и сместио се у запустели манастир Моравци, обновивши храм и конак. Био је вешт преписивач и илуминатор књига, који је говорио и читао грчки. Остало је предање да је једне године на Васкрс одбио да служи и причешћује парохијане због крвне освете. Тек када су сви обећали заклетвом да је се одричу, измирили се и изљубили, Г. је одслужио службу са преврнутим фелоном „да буде причешће на здравље и спасење онима који одрже заклетву, а да се окрене на проклетство и погибију оних и потомства њиховог који заклетву не одрже". У сечи кнезова Турци су га нашли на њиви крај реке Љиг. Пред смрт је замолио џелате да се помоли, а онда рекао: „Сад чините своје". Монаси су га три дана касније сахранили у порти. Јунак је романа Хаџи Ђера (1897) Драгутина Илића.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, Бг 1903.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Бг 1888; Д. Сарачевић, Хаџи-Ђера и манастир Моравци, Моравци 1984.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)