ГУДОВИЋ, Драган

ГУДОВИЋ, Драган, архитекта (Крушевац, 6. XI 1904 -- Београд, 1. V 1989). Дипломирао на одсеку за архитектуру Београдског техничког факултета 1929. Након студија био је вишегодишњи сарадник архитеката Милана Злоковића, Димитрија Лека и Драгише Брашована. Између 1930. и 1947. радио је у Министарству грађевина, потом у Председништву Владе ФНРЈ, пројектним бироима „Србијапројект" и „Санпројект", а од 1958. до 1971. у Урбанистичком заводу града Београда. Припадао је Групи архитеката модерног правца чије је постулате применио већ на првим делима попут Управне зграде „Боб" клуба на Београдској тврђави (1929), која је након II светског рата преправљена, добивши нов изглед и намену као седиште кошаркашког клуба Црвена звезда. Његово најпознатије модернистичко остварење је зграда Друштва „Мајка Јевросима" у Булевару краља Александра бр. 20 (1936--1938) у Београду. Исту стилску опредељеност афирмисао је у пројектовању јавних објеката попут зграде Министарства грађевина у Београду (и А. Лоренцин), за коју је освојио прву награду на конкурсу 1938. Иако пројекат није реализован, сврстава се у најбоље примере касног модернизма у српској архитектури. Остала значајна реализована дела су: његова породична кућа у Ријечкој улици бр. 7 у Београду (1935); Гимназија у Лесковцу (1947); стамбена зграда Предузећа „Јанко Лисјак" у Булевару Деспота Стефана у Београду (1956); Царинска зграда у Охриду (1932); Гардероба са купатилима за рударе дубоког копа у Бору (1950); Индустријска школа, основна школа и три стамбене зграде у Бору (1950--1955); стамбена зграда за предузеће ,,Југометал" у Косовској улици бр. 7 у Београду (1955--1956). Значајни неизведени пројекти су: Етнографски музеј у Београду (1938); реконструкција зграде Народног позоришта у Београду (1940); Палата Пензионог фонда на углу улица Кнеза Милоша и краљице Наталије у Београду (1938); Филијала Народне банке у Пожаревцу (око 1939); Железничка поликлиника у Београду (1957). Управна зграда ремонтног предузећа „Компресор" (1967--1972) у подножју Француске улице у Београду је петоспратница на бeтонским ступцима oбликована у стилу брутализма, којом се Г. потврдио и као архитекта и као урбаниста. Последње његово познато дело је реконструкција стамбеног блока на Врачару, између данашњих улица Милешевске, Цара Николаја II и Војводе Драгомира (1973), где је реорганизацијом простора и повећањем његове функционалности учинио овај амбијент пријатним и лаким за сналажење.

ЛИТЕРАТУРА: З. Маневић, ,,Архитектура и политика (1937--1941)", ЗЛУМС, 1984, 20; Н. Килибарда, ,,Преглед делатности и улога Драгана Гудовића у београдској архитектури", ГГБ, 2010, LVII; З. Маневић, Лексикон српских архитеката XIX до XXI века, Бг 2016.

И. Весковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)