ГЛАСНИК СРПСКОГ АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА

ГЛАСНИК СРПСКОГ АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА, научни и стручни годишњак Српског археолошког друштва (САД), покренут у Београду 1984. Почео је да излази о стогодишњици почетка излажења Старинара, органа САД од оснивања, који је стицајем околности 1950. преузео Археолошки институт јер САД у то време није постојало. Уз Старинар, ГСАД и данас представља једини, искључиво археолошки часопис код Срба. Покретач и први уредник био је Димитрије Мадас (св. 1–3), а после њега уређивали су га неки од најистакнутијих археолога у Србији: Драгослав Срејовић (св. 4), Никола Тасић (св. 5, 13), Александар Јовановић (св. 6–8, 11), Душан Мркобрад (св. 9–10), Петар Петровић (св. 12), Ђорђе Јанковић (св. 14–16, 27–29), Сава Тутунџић (св. 17–20), Бранислав Анђелковић (св. 21–24) и Мирослав Вујовић (св. 25–26). До св. 3 председник САД је уједно био и уредник ГСАД, а од св. 4 те две функције се раздвајају. Технички изглед часописа установљен је на његовом почетку, по идејном решењу Драгољуба Тодоровића и остао је непромењен до данас. Рубрике у првом броју су се односиле искључиво на рад САД и дешавања у српској археологији, а од св. 2 објављују се и стручни археолошки радови. Са свеском 21 ГСАД је унапређен у водећи национални научни часопис за археологију. Од тог броја редакциони одбор има међународни састав, наглашеније је присуство радова иностраних аутора и текстова на енглеском језику, а укида се рубрика „Из рада Друштва" кроз коју се 20 година пратио рад САД и српске археологије. ГСАД објављује оригиналне, претходно непубликоване научне и стручне радове из области археологије, антропологије, нумизматике, епиграфике и наука чији су истраживачки методи нашли примену у археологији (географија, геофизика, геологија, физичка хемија, медицина, стоматологија итд.), као и критичке осврте и приказе књига, научних скупова и изложби. Повремено објављује радове презентоване на годишњим скуповима Друштва.

Драгана Антоновић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)