ГАВРАНКАПЕТАНОВИЋ РАЈНВАЈН, Шемса

ГАВРАНКАПЕТАНОВИЋ РАЈНВАЈН, Шемса, сликар (Сарајево, 25. I 1945). Дипломирала код Недељка Гвозденовића (1968) и магистрирала код Стојана Ћелића (1970) на Факултету ликовних уметности у Бeограду. Била је кустос збирке уметничких дела у некадашњем СИВ-у (1972‒1992). Осим сликарством, бави се и цртежом. Редовно учествује на заједничким ликовним смотрама од 1969. и излаже самостално од 1970. Добила је Награду за цртеж (Бг 1979), Награду Фонда за културу Бг (1989), Златну палету УЛУС-а (Бг 1991), Велику диплому за цртеж (Тузла 2002) и Награду за сликарство (Сар. 2005). Потребу да искаже ставове у вези са зверствима нациста, дешавањима у друштву, егзистенцијалним недоумицама и осећањем апсурда потврдила је и као члан групе уметника Јун (1968). Мотив су јој биле одбачене ствари, најчешће истрошене и исцепане тканине. Од средине 80-их слика преко нагомиланих и згужваних крпа пришивених на платно. Крајем девете деценије структуру цртежа-слика гради од исцепаног ребрастог картона. Приближила се искуствима енформела и апстракције, али није одступила од фигуре и асоцијативности (Без назива, 1989; Предео, 1989; Сусрет, 1990). Резигнирано је реаговала на грађански рат у БиХ серијом дела изведених рафинираним колористичким односима, ритмом геометријских плоха и несликарским материјалима са сопственом историјом, најчешће остацима уништених књига и писмима својих најближих из Сарајева (циклуси: После ватре, 1996‒2000; Поруке из далека, трагови и комуникације, 2000‒2006).

ЛИТЕРАТУРА: И. Суботић, Шемса Гавран Капетановић: слике, цртежи, Бг 1977; M. Б. Протић, Шемса Гавранкапетановић, Бг 1981; Љ. Миљковић, Шемса Гавранкапетановић: слике, Бг 1989; K. Богдановић, „Трагови овремењавања знака", Шемса Гавранкапетановић, Бг 2004; С. Бошњак, Шемса Гавранкапетановић, Бг 2010; Д. Прњат, „Рад Шемсе Гавранкапетановић Рајнвајн", Шемса Гавранкапетановић: слике од папира, Бг 2014.

Љ. Миљковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)