ГРАВЕРИ и ПЕЧАТОРЕСЦИ

ГРАВЕРИ и ПЕЧАТОРЕСЦИ, занатска делатност, понекад и са уметничким амбицијама, која се бави гравирањем, тј. урезивањем слика, ликова, шара у метал, камен и друге материјале. У Србији у градским срединама јавља се крајем XIX и на почетку XX в., мада има примера ове делатности и из ранијих епоха. У прошлости је било уобичајено да уз г. стоји и назив печаторезац јер је овакав занатлија израђивао по поруџбинама печате, махом кружног облика, на чијој се стопи гравирао наручени знак (грб, иницијали, име и сл.), за различите потребе у означавању: од печатирања државних списа и приватних писама до утискивања ознака на разним документима удружења и организација. Да би печат оставио траг, најчешће се утискивао у восак Г. су изучавали занат у Аустрији и Угарској у XIX и на почетку XX в., а имали су значајну улогу у развоју српског штампарства након формирања Кнежевине Србије. Г. су ручно израђивали штампарске плоче од метала, камена и пластике, а тек касније се све почело обављати машинским путем. Гравирање може бити декоративно и то посебно када се украшавају предмети од племенитих метала, нпр. накит од злата или сребра. Гравирањем је украшавано и оружје које је у XIX в. било и саставни део мушке народне ношње, те ношено као статусни симбол. Веће површине које су украшаване гравирањем за потребе јавних и приватних грађевина и цркви углавном су биле од бакра, бронзе и то тек од XVI в. Један од најстаријих предмета важан за историју Срба је печат кнеза Стројимира из друге половине IX в. с угравираним натписом „Боже чувај Стројимира", а служио је да кнез њиме затвара писма, да га утискује на државна документа и сл. У Београду и Новом Саду су почетком XX в. г. и п. били махом Јевреји. Познат је био печаторезачки мајстор Миша Голдштајн са радњом у данашњој Чика Љубиној улици, те Лудвиг Хан чија је радња била на данашњем Тргу Републике у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Историја народа Југославије, Бг 1973; Х. Клајн, Мали лексикон штампарства и графике, Бг 1979; Б. Радовановић, Стари Крагујевац, Краг. 1996; В. Мереник, Печатњаци и печати из збирке Историјског музеја Србије, Бг 2016.

В. Марјановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)