ГЛУМАЧКЕ

ГЛУМАЧКЕ ХУМАНИТАРНЕ ПРЕДСТАВЕ, облик позоришне делатности усмерен ка стицању прихода који се улаже у добротворне сврхе. Најстарији сачувани плакат представе у хуманитарне сврхе је из 1861. Писан је руком, у боји, за представу Добровољачког позоришта из Будима, основаног иницијативом Антонија Хаџића, тадашњег секретара Матице српске. Приход је био намењен оснивању Српског народног позоришта у Новом Саду. Играјући 1865. у корист Позоришне дружине први пут у Београду драму Сплетка и љубав Ф. Шилера у преводу Јована Ђорђевића, истакнути београдски уметници -- заједно са колегама из Новог Сада, Загреба и београдским дилетантима -- предвођени Адамом Мандровићем, утиру пут оснивању сталног позоришта у Београду. Током XIX в. представе „кориснице" у хуманитарне сврхе игране су по одлуци управе Народног позоришта уз одобрење Министарства просвете и црквених дела. Податке о репертоару и приходима хуманитарних представа од 1868. до 1894. бележи књижевник Милован Ђ. Глишић, драматург НП у Београду од 1881. до 1898. Његов летопис садржи преглед представа, хонорара, помоћи исплаћене глумачком и другом особљу, друштвима, рањеницима, деци и др. Представе „кориснице" даване су Милки Гргуровој, Љубици Коларовић, Марији Цветић, Мари Ђорђевић, Милошу Цветићу, најчешће Алекси Бачванском и Војиславу Туринском, који су дуго и озбиљно боловали, Катици Лугумерској, Лази Лугумерском, Ђури Рајковићу и др., као и гостујућим уметницима из новосадског, загребачког и љубљанског позоришта (Андрија Фијан, Стеван Дескашев, Никола Милан, Вела Нигринова, Јован Пачу, Ванда Ленчевска, Жарко Савић, Иван Хрељановић, Душан Јанковић и др.). Приходи од представа ишли су и у корист фондова и друштава (Глумачки пензиони фонд, Фонд за сиромашне великошколце, Црвени крст, Женско друштво, Београдско певачко друштво, Уметничко друштво, Друштво за гимнастику и борење, Друштво за сироту и напуштену децу), као и у корист српских рањеника у рату с Турцима 1876/77, болесних италијанских добровољаца, пострадалих Чеха, ратне сиротиње, те за градњу цркве у Александровцу, подизање споменика Хајдук Вељку, пренос костију Бранка Радичевића и др.

Током I светског рата позоришни живот се наставља и у војним и избегличким логорима и заробљеништвима у којима су били српски глумци. Деловала су логорска позоришта у Болдогасоњу, Нађмеђеру и Хајнигсгрину, а позориште Југословенске дивизије, Позориште IX пука I Армије, Војничко позориште у Лазуазу код Бизерте у Африци, „Тоша Јовановић" у Водену и Солуну, Позориште на Корзици и Пети Далу у Француској (српска колонија за избеглице) давала су хуманитарне представе у корист болница, сиротиње, заробљеника и др. Истичу се и појединци попут Пере и Саре Добриновић који уз помоћ Јована Дучића, дипломате у Атини, наступају по Грчкој, те Миливоја Стојковића који оснива хуманитарна позоришта широм Европе (Женева, Париз, Марсељ, Солун). Приход од наступа иде заробљеницима и избеглицама. Књижевник Милан Огризовић, натпоручник у аустријској војсци, оснива 1917. у окупираном Београду у сали „Касине" Добротворно позориште са дилетантима и професионалцима. У управи је био и Милутин Чекић, први школовани редитељ и в.д. управника НП у Београду, а подршку позоришту из избеглиштва пружао је и Милан Грол. Приходи од представа били су намењени домаћој и ратној сиротињи, српској осиромашеној интелигенцији, али и ратном фонду краља Карла. Представе Академске драмске трупе „Свеславенско коло" игране су 1922. у корист гладних студената у Русији. Хуманитарно друштво „Браца Брана", основано 1926. и названо по Брани Цветковићу, бринуло се о ратној сирочади, сиромашној деци и њиховом школовању. Током 1932. чланови београдског НП у башти хотела „Београд" играју представе у корист оболелог Милана Јовановића. У време економске кризе основана је Потпорна задруга особља НП која је, окупљајући глумце, технику и управу под вођством Милана Стојановића, члана Драме, давала кредите, те исплаћивала осигурање у случају болести или смрти. Задруга је била под заштитом кнеза намесника Павла Карађорђевића. У НП је 1935. одржана представа у корист Зимске помоћи којој је намењен и приход од гостовања Миланске скале и Краљевске опере из Рима у Београду реализованог 1938. под покровитељством кнегиње Олге. Дилетантско позориште из Крушевца 1943. даје представе у корист Црвеног крста за пакете ратним заробљеницима, ђачким кухињама и дечјем хранилишту. Крагујевачко Коло српских сестара организује 1943. представе и вечери у корист заробљеника који немају никог у домовини, а Друштво Црвеног крста вече Српског народног позоришта за спас сиромашне деце и ратне сирочади.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Малетић, Грађа за историју Српског народног позоришта, Бг 1884; Годишњаци Народног позоришта у Београду 1906--1922; М. Томандл, Српско позориште у Војводини 1 (1736--1868), Н. Сад 1953; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба, Бг 1979; О. Милановић, Београдска сценографија и костимографија 1864--1941, Бг 1983; М. Одавић, Брана Цветковић (1875--1942), Бг 1992; М. Чекић, „Др Милан Огризовић (1877--1923)", Театрон, 1994, 84/85/86; В. Петровић, Позоришне представе у хуманитарне сврхе, Бг 1996; М. Ђ. Глишић, Репертоар и приходи Народног позоришта у Београду 1868--1894, Бг 2008; А. Милошевић, Хуманитарне представе и концерти у српским позориштима до 1945, Бг 2009; З. Т. Јовановић, Живот и дело Милана Грола, Н. Сад 2011.

Д. Чолић Биљановски

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)