ГАЈИЋ, Алекса

ГАЈИЋ, Алекса, стрип-аутор, илустратор, аниматор (Београд, 20. V 1974). Дипломирао 1998. на Фaкултету примењених уметности у Београду, у класи Растка Ћирића, колор стрип-албумом Технотајз (Technotise). Још као студент објављује своје прве стрипове и постаје стални сарадник Политикиног забавника. Пуну афирмацију на пољу стрипа донела му је сарадња са француском издавачком кућом „Солеј", за коју је са сценаристкињом Валери Манжен 2000–2006. креирао шест колорних стрип-албума Бич божји (Le Fléau des Dieux), објављених у још осам земаља. У Србији је осим ових албума објавио и два издања албума Технотајз (2001, 2009), према сценарију Дарка Гркинића, као и неколико краћих стрипова. Илустровао је више књига за разне издаваче и као илустратор сарађивао у многим часописима и магазинима. Аутор је неколико музичких и економскопропагандних видео-спотова, затим низа рекламних памфлета, летака, новинских огласа, реклама, календара, плаката итд. Учествовао је на више колективних изложби, а приредио је и четири самосталне, од којих је најзначајнија одржана 2005. у Музеју примењене уметности у Београду. Од 2006. до 2009. ради на свом првом, истовремено и првом српском дугометражном анимираном филму за одрасле, Технотајз: Едит и ја. Филм је приказан на преко 20 фестивала и више пута је награђиван. Након тога (2011–2012) по сценарију Валери Манжен реализује два албума стрипа Драко (Drakkо) за француског издавача „Квадрантес". Почетком 2013. представио је јавности кратки анимирани филм Успон и пад уметности. У последње време ангажован је на концептуалном пројекту Чудесни стрипови, у оквиру којег су настали У шрафовима, Скреп бук и Пљоснати стрип, које је објавио „Систем Комикс", као и награђени Камени стрип и Премотавање. За свој рад на стрипу и илустрацији добио је више награда и признања: награду за иновацију (2011, 2012) и гран-при (2012) на Међународном салону стрипа у Београду, плакету на Међународном Златном перу Београда (2013) и награду за илустрацију на Београдском сајму књига (2013).

Здравко Зупан

У погледу технике, Г. се служи акварелом, тушевима у боји, дрвеним бојицама и темперама, али из оквира класичног излази својим мултимедијалним варијацијама. Користећи разноврсне материјале попут камена, дрвета, текстила, стакла, различитих предмета из свакодневног окружења, он излази из сфере очекиваног у домену стрип-уметности и ствара стрип-објекте. У својим радовима често комбинује илустрацију, компјутерску 3D анимацију и видео-едитинг. Г. рад карактерише спектар различитих сензибилитета и стилова, прилагођен тематици и изражен прецизним цртежом и допадљивим формама.

Ивана Женарју Рајовић

ЛИТЕРАТУРА: А. Туцаков, „О аутору", Алекса Гајић: виртуелна реалност–реална виртуелност, Бг 2005; A. Гајић, Eпски хероји и град будућности, Н. Сад 2012.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)