ГОРЊА БИТИЊА,

ГОРЊА БИТИЊА, село на Косову и Метохији, на јужној падини Жар планине у Сиринићкој жупи, око 5 км северно од општинског средишта Штрпци. Оно је изграђено на око 900 м н.в. на страницама долине Сушићког потока (притока Лепенца, Егејски слив). Село чине четири мала заселка. Низводно од њих су православна црква, џамија и основна школа, које користи суседно мало село Поповце. Село Битиња (данас Горња и Доња) помиње се 1455, са 47 српских кућа, а након тога помиње се и 1456. и 1762. Једно време село је било расељено, а обновљено је у првој половини XVIII в. становништвом из Куча. Населили су се и Албанци (фис Сопи). Године 1921. имало је 53 дома са 389 становника, а 1991. пописан је у селу 321 становник од којих су 97,8% били Срби.

С. Ћурчић

Црква Св. Ђорђа у Г. Б. саграђена је највероватније непосредно након обнове Пећке патријаршије, у XVI в. Обновљена је 1920, али је и тада задржала једнобродну структура наоса, малу полукружну апсиду, као и две мермерне плоче са орнаментом и краћим записом које подсећају на мозаички под хиландарског католикона. Израђене су вероватно средином XIV в., у клесарској радионици манастира Св. Арханђела код Призрена, а овде су накнадно уграђене. Како је забележено у апсиди, где се налазе фрагменти фресака, ктитор живописа била је извесна Јелена. Други, клесани натпис са орнаментом из XIV в. и накнадно исписаним текстом из 1592. помиње приложника Никодима Пртушина, који је цркви поклонио воденице, њиве и ливаде. У овој цркви некада је чувано Призренско јеванђеље с минијатурама из XIII в.

Б. Гугољ

ЛИТЕРАТУРА: М. Ивановић, „Црквени споменици XIII--XX века", у: Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа, Призрен--Бг 1987; П. С. Пајкић, Б. Тодић, Цркве Сиринићке жупе, Пр 1995; Споменичка баштина Косова и Метохије, Бг 2002.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)