Прескочи до главног садржаја

ГРУЈИЋ, Мирка

ГРУЈИЋ, Мирка, хуманитарна радница (Београд, 1869 -- Београд, 26. XII 1940). Ћерка Јеврема Грујића, прво образовање добила је у свом дому, а усавршавала га у европским престоницама. Као чланица Кола српских сестара (од 1912) била је болничарка око годину дана (1912−1913). Била је у Управном одбору овог друштва (1913) и са Мицом Васић у јужној Србији образовала његове нове одборе. Хуманитарним радом бавила се и у I светском рату. Као потпредседница Кола српских сестара (од 1914), приликом евакуације у јесен 1915, спалила је читаву архиву Друштва са списковима свих његових добротвора и чланова. Прешавши преко Албаније, отишла је у Солун и Атину, где је организовала помоћ српским избеглицама. У Хаг је стигла 1917. и организовала пошиљке пакета српским заробљеницима у Немачкој, Аустроугарској и Бугарској. По завршетку рата вратила се у Београд, поново учествујући у организацији рада Кола српских сестара. За председницу Кола изабрана је 1920. и на том положају остала до смрти. Коло је њеним заузимањем отворило свој Инвалидски дом, први и једини у земљи, а уз њену материјалну подршку изграђен је и Дом Кола српских сестара. Прва почасна дворска дама краљице Марије постала је 1925. Често путујући с њом широм Европе, била је сведок убиства краља Александра у Марсељу. Непрестано активна, била је председница Народне радиности, потпредседница Нудиљске школе, Савета српских културних друштава, Савета патриотских и витешких друштава. Одликована је многим српским и страним одликовањима, међу којима и Орденом Светог Саве II реда.

ИЗВОР: Породична архива Лазара Шећеровића.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Мирка Грујић, дворска дама и председница Кола српских сестара", Политика, 27. XII 1940; 5. XI 1941; Ј. Лозанић Фротингам, Добротворна мисија за Србију у I светском рату, Бг 1970; Љ. Мирковић, „Грађа о Колу српских сестара у Архиву Србије", АПр, 1990, 1−2; М. Лакетић, Београд поред кога пролазимо, Бг 2001.

А. Новаков

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)