ГРУБАЧИЋ, Трифко

ГРУБАЧИЋ, Трифко, устанички вођа (Раст, Херцеговина, 1834 -- Цетиње, 4. IV 1892). Налазио се на месту сеоског кнеза (коџабаше) у Невесињу. У току припрема за устанак у Невесињском срезу, био је у најужем руководству са Јованом и Михајлом Гутићем, Симуном Зечевићем и Илијом Стевановићем и одржавао је присне односе с осталим херцеговачким и црногорским првацима. Налазио се у делегацији која је у зиму 1874. ишла код црногорског кнеза Николе како би добили подршку за устанак. Због тога су га Турци ставили под присмотру, па је са браћом Гутићима морао да емигрира у Црну Гору. По налогу кнеза Николе јануара 1875. вратио се у Херцеговину. Невесињски муслимани су га због сарадње с Црном Гором оптужили за шпијунажу и почетком јуна 1875. пребили у касаби, а он се поново повукао у планину. Са Јованом Гутићем је предводио чету од 80 људи у боју на Гребенцу код Невесиња, који је касније назван Невесињска пушка и који је означио почетак устанка у Херцеговини 1875. Учествовао је у већини бојева који су се водили на херцеговачком ратишту у периоду 1875--1878. Након аустроугарске окупације БиХ, улази у састав Пандурског корпуса у Невесињу. Током устанка из 1882. предводио је једну мању јединицу и није играо значајнију улогу. Попут других устаничких вођа емигрирао је по слому устанка у Црну Гору, где се и настанио. Сахрањен је испред Влашке цркве на Цетињу, а на надгробној плочи му је уклесана песма коју му је кнез Никола лично посветио. У литератури се јавља и као Трипко, Трипо и Твртко.

Литература: Р. Пророковић, Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875. године, Бг 1905; Споменица о херцеговачком устанку 1875, Бг 1928; Х. Капиџић, Херцеговачки устанак 1882. године, Сар. 1958; М. Радоичић, Херцеговина и Црна Гора 1875--1878. године, Невесиње 1961.

Ј. Вељковски

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)