Прескочи до главног садржаја

Гаговић, Миро

Гаговић, Миро, сердар, командир (Безује, Пива, 1823 -- Фоча, 24. Х 1924). У доба Омер-пашиног напада на Црну Гору, ускочио је у Морачу да ратује 1852. С њим је било четрдесетак одабраних Пивљана. Његова дружина је пресрела трговце из Корјенића и посекла шесторицу Турака 1853. Књаз Данило га је одабрао за свог перјаника 1858. Био је у делегацији код паше у Мостару 1863. када је испраћен са лепим обећањима која нису остварена. Истовремено је био гост херцеговачког митрополита. Одређен је у меџлис за вођење турског пореза када су у Пиви постављени јузбаше 1864. Са Вулом Аџићем, Лазаром Сочицом и стотинак Пивљана одметнуо се у слободни део Дробњака 1873. По тактици војводе Маша Врбице пребацио се са својом групом у Пиву 1875. На почетку Херцеговачког устанка уништио је турске страже на Пишчу и заузео фортицу код Калуђерског моста на Комарници 1875. Када су по црногорском узору формиране прве војне јединице, постављен је за командира другог пивског батаљона са пет чета 1876. Допринео је устаничкој победи на простору од Смријечна до Липника када је погинуло око осам стотина Турака. У борби на Муратовици 23. V 1877. био је у шанчевима на десном крилу. Са својом јединицом учествовао је у свим важнијим биткама до краја Црногорско-турског рата 1878. када је Пива званично припала Црној Гори. Од књаза Николе добио је титулу сердара и био једини Пивљанин са тим звањем. У Херцеговачкој бригади војводе Лазара Сочице непрекидно је био командир Планинопивског батаљона до 1903. Његова командирска плата 1902. била је 96 круна. Помиње се међу закупцима турске земље у Пиви 1883. Сачувана су његова ратна писма и поруке што их је слао са војводом Пеком Павловићем и командиром Виком Радојичићем. Сазидао је цркву Светог Николе у Безују 1887. Покрај ње је за живота себи подигао споменик који је тамо и данас, али су га његови синови 1920. преселили у Фочу где је и сахрањен. Опеван је у народним песмама међу најзаслужнијим Пивљанима свога доба. Добио је Медаљу Обилића, Крст Св. Ђорђа и друга признања.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Д., „Заслужни за отаџбину", Слободна мисао, 1927, 252; М. Вујачић, Знаменити црногорски и херцеговачки јунаци, II, III, Бг 1952, 1953; О. Благојевић, Изабрана дјела, II, Пива, Бг 1996; М. Нишић, Културно наслеђе Пиве, Пг 1998; Ч. Баћовић, Поменик црногорских и херцеговачких ратника и првака (1500--1918), Нк 1999.

М. Вуксановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)