ГОЛУБИЋ

ГОЛУБИЋ, село у Хрватској, у Шибенско-книнској жупанији, oкo 10 км северно од града Книна, у подножју планине Пљешевице. Налази се на северној страни Книнског поља у долини река Дошнице и Бутижнице (десне притоке Крке). На источној периферији села су пут Книн -- Босанско Грахово и железничка пруга Сплит/Шибеник--Бихаћ-- Суња. Г. је 1857. имао 1.578, а 1910. 2.020 становника од којих су 89,2% били православци, а 10,4% католици. Године 1948. било је 2.242, а 1991. 1.424 становника од којих 97,5% Срба и 1,2% Хрвата а 2001. 654 становника -- 55,7 % Срба и 39,9 % Хрвата. Године 2011. било је 1.032 становника. Насеље је дисперзивног типа, са неколико заселака изграђених по ободу и дну долина (Боланже, Дошница, Доњи Поткрај, Горњи Поткрај, Јарчиште, Корита, Орашје, Планина Пљешевица, Старчево Брдо, Радиновићи). Главни низ кућа зове се Главица или Марино брдо. Главне делатности становништва су пољопривреда (повртарство), виноградарство, сточарство и занатство (плетарство од прућа). Село има пошту, железничку станицу и православни храм посвећен Преносу моштију Св. архиђакона Стефана саграђен 1462, надограђиван у ХХ в. и оштећен у рату 1991--1993. После прогона српског становништва 1995. доселили су се католици из Дрвара.

М. Грчић

У Г. је још 30-их година ХХ в. на локалитету Столића њива пронађен врхунски израђен рановизантијски златни накит (наушнице, прстен и огрлица). Средњовјековни извори насеље биљеже под називом Бутина вас, а сполије и натписи свједоче о важности мјеста у то доба. Парохијска црква Св. Стефана, чије се оснивање везује за зетског митрополита Јосифа и 1462. годину, по начину градње, тлоцртним облицима и сполијама је средњовјековна грађевина. У њој су се све донедавна налазиле касносредњовјековне фреске западњачкe иконографије и стила. Први османски дефтери по установљењу Клишког (Крчког) санџака око 1540. биљеже православну цркву Св. Стефана. Крајем XVII в. ту накратко столује епископ Василије, а то је и вријеме када се подиже високи звоник и повишују црквени кровови. Из 1688. потиче надгробни споменик Анђелије Рељан, уједно најстарији сачувани надгробник Срба сјеверне Далмације. Иконостас је почетком XIX в. насликао Никола Сударевић. Посљедњу деценију црква је у више наврата обнављана, а постављањем новог иконостаса и осликавањем зидова у фреско-техници у цјелости је измјењен њен ентеријер. У данас обновљеном парохијском дому уз цркву 1764. је учитељевао Доситеј Обрадовић.

Б. Чоловић

ИЗВОРИ: СЗС, Попис становништва, 1991; ДЗС РХ, Попис становништва, кућанстава и станова, 2001, 2011; Насеља и становништво РХ 1857--2001, Зг 2005.

ЛИТЕРАТУРА: С. Накићеновић, Книнска крајина, Бг--Книн 1990; Б. Чоловић, „Црква Св. Стефана у Голубићу код Книна", ГДКС, 1993, 17; Иконопис книнске крајине, 2, Бг 1997; Z. Demori Staničić, „L'église Saint-Etienne de Golubić", Hortus artium medievalium, 1998, 4; М. Савић, Сликарство у српским црквама сјеверне Далмације од краја XIV до почетка XX вијека, Бг 2000; Енциклопедија православља, 1, Бг 2002; Ђ. Џепина (ур.), Голубић код Книна: природне одлике и животне прилике, Бг 2005; Б. Чоловић, Сакрална баштина далматинских Срба, Зг 2011; A. Синобад, „Стваралаштво сликарске породице Сударевић на подручју Книнске крајине", Србскодалматински магазин, 2011, 6.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)