ГОРДИЋ, Александар

ГОРДИЋ, Александар, филозоф, универзитетски наставник, преводилац (Београд, 19. X 1967). У Београду је завршио ПМФ (Просторно планирање, 1990), Филозофски факултет (Филозофија, 1991) и Филолошки факултет (Српски језик и општа лингвистика, 1994). На ФФ у Београду одбранио је 1996. магистарски рад „Лакатошева методологија научноистраживачких програма", а 2002. докторску тезу „Структура и врсте научног објашњења". На истом факултету био је асистент на предмету Општа методологија (1992--2003), који потом као доцент предаје до 2011. Од 2012. на Факултету за примењену екологију „Футура" у Београду предаје Методологију научног истраживања. Бави се општом методологијом науке, филозофијом природних и душтвених наука, теоријом значења и историјом српске филозофије („Философија и наука код позног Хусерла", Theoria, 2003, 3--4; „Актуелност философије Робина Џ. Колингвуда", ФГ, Бл, 2006, 4; „Егзактност у математици, философији и наукама", ФГ, Бл, 2007, 5; „Савремена рецепција методолошких идеја Руђера Бошковића", у: И. Деретић (прир.), Историја српске филозофије I, Бг 2011). Покренуо је едицију Института за филозофију ФФ, у којој је изашло тридесетак монографија. Превео је више десетина књига из филозофије и сродних области (Мах, Франк, Попер, Кун, Лаудан и др.). Приредио је низ књига домаћих аутора.

ДЕЛА: „Методолошке одлике научног открића", ФГ, Бг, 1993, 6; „Интерсубјективност тумачења и заснивање херменеутике", ФГ, Бг, 1994, 7; „Методолошка становишта Вилијема Хјуела", ФГ, Бг, 1996, 9; Наука, рационалност и теорија, Бг 1998; „Класичне теорије оправдања индукције", у: П. Грујић, М. Ивановић (прир.), Епистемолошки проблеми у науци, Бг 2004.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Берберовић, „Александар Гордић: Лакатошева методологија научноистраживачких програма", Н. Грахек, „Александар Гордић: Лакатошева методологија научноистраживачких програма", ФГ, Бг, 1997, 10.

И. Марић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)