ГАЛЕНИТ

ГАЛЕНИТ, сулфидни минерал олова састава PbS и најзначајнија руда олова. Један од најраспрострањенијих сулфидних минерала у земљиној кори. Оловносиве је боје, непровидан и интезивног металичног сјаја. Кристалише тесерално и најчешће се јавља у кристалима облика хексаедра (коцке), октаедра, комбинације коцке и октаедра и зрнастим и масивним агрегатима. Има савршену цепљивост по коцки (100) по којој се лако препознаје. Оловносивог блиставог огреба, тврдине је 2–3 по Мосовој скали, специфичне масе 7,4 – 7,6. Настаје хидротермално при различитим температурама и контактно-метасоматски, ређе пегматитски или магматски. Јавља се у асоцијацији са сфалеритом и другим сулфидним минералима образујући Pb-Zn минерализације и лежишта. Релативно је непостојан минерал на атмосферским условима, подлеже процесима оксидације и трансформише се у друге минерале, најчешће у карбонат и сулфат олова. Употребљава се за добијање олова. Теоријски садржи 86,6 мас.% Pb и 13,4 мас.% S, а у његов састав могу ући и примесе Ag, Sb, Se, Te и Bi. Посебан значај код г. имају примесе сребра које се могу јавити у значајним количинама. Г. је коришћен и као полупроводник у ранијим бежичним комуникационим системима и као један од првих детектора инфрацрвеног зрачења. Широко распрострањен минерал у Србији и заједно са сфалеритом и другим сулфидима гради многа скарновско-хидротермална Pb-Zn лежишта, међу којима су најзначајнија у Шумадијској металогенетској области (Рудник, Црвени Брег, Бабе), Копаоничкој области (Трепча, Кижница, Ајвалија, Бело Брдо, Ново Брдо, Кижевак итд.), Подрињској области (Велики Мајдан, Рујевац итд.), источној Србији (Тенка, Ваља Сака, Кучајна) и јужној Србији (Леце, Грот). Крупни и лепи кристали г. јављају се у руднику Трепча.

ЛИТЕРАТУРА: С. Урошевић, „Цинабарит из Рипња, галенит са Рудника и целестин из Босне", ГАБП, 1892, II, 1; Д. Бабич, Минералогија, Бг 2003.

Александар Пачевски

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)