ГАКОВИЋ, Душан

ГАКОВИЋ, Душан, вајар (Сарајево, 25. X 1934 -- Београд, 10. VI 1996). Уметничко образовање стекао је на београдској Академији за ликовне уметности на чијем вајарском одсеку је дипломирао 1958. у класи Јована Кратохвила, а постдипломске студије завршио 1960. код Сретена Стојановића. Самостално излагао у Београду 1971. и 1973, као и на многобројним колективним изложбама (УЛУС; Октобарски салон; Скулптура у слободном простору; НОБ у делима ликовних уметника Југославије; Трећи тријенале југословенске уметности, 1967; Међународна изложба мале скулптуре у Хагу, 1966; Изложба младих уметника рођених у БиХ, Сарајево, Београд, 1970; Ликовни сусрет, Суботицa, 1973). Учествовао на симпозијумима за обраду камена у Цазину 1970. и Босанској Крупи 1971. Његова вајарска дела чувају се у Историјском музеју Србије, Галерији Дома ЈНА и Умјетничкој галерији БиХ у Сарајеву. Образујући се код мајстора као што су С. Стојановић и авангардном емоцијом прожети Ј. Кратохвил, Г. је изградио особен стил негујући експресионистички, драматични пластички језик узнемирене, каткад разбијене форме, понекад изграђене од заварених делова машина, остајући у границама фигурације. Тежио је да афирмише примарну димензију пластичке мисли, лишене претераних литераризација. Истраживао је могућности различитих материјала, међу њима и оних „невајарских", као и њихових комбинација. Добитник је откупне награде АЛУ на Октобарском салону 1968, друге награде за скулптуру ЈНА на изложби НОБ-а у делима ликовних уметника Југославије 1971, те награде Ливнице „Пластика" на Октобарском салону 1971.

ДЕЛА: Рањеник, 1965; Владар, 1966; Прометеј, 1969; Таштина агресора, 1974; Јама, 1976.

ЛИТЕРАТУРА: 3. тријенале ликовних уметности, Бг 1967; Душан Гаковић, Бг 1973; Умјетност Босне и Херцеговине 1945‒1974, Сар. 1974; Т. Јовановић Чешка, Скулптура: Збирка Историјског музеја Србије, Бг 2009.

В. Грујић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)