ГЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ГЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, установа са седиштем у Београду усмерена на проучавање геолошке грађе бивше Краљевине Југославије. На образложен предлог из Српског геолошког друштва, основан је 1930. посебним Законом. Касније, Уредбом од 1931. тачно су одређени и његови послови. Главни задатак је био проучавање тла и дубљих делова Земље, минералног блага и подземних вода. У ту сврху била је предвиђена израда прегледне и детаљне геолошке и педолошке карте државе. У организацији Г. И. била су четири одсека: Геолошко-палеонтолошки, Минералошко-петрографски, Одсек за примењену геологију и Агрогеолошко-педолошки. Највише сарадника било је у првом одсеку: М. Павловић, В. Микинчић, М. Протић, К. Петковић, С. Милојевић, В. Симић, Ф. Шукље, В. Чубриловић и Р. Јовановић. У другом и трећем били су М. Илић, С. Павловић и М. Спасић. У раду Г. И. учествовали су и истакнути сарадници са стране. Из Београда то су били: В. Петковић, В. Ласкарев, М. Луковић, Ј. Томић, М. Гочанин, Б. Миловановић и др. Они су много допринели раду Института. Установом су руководили: директор Ф. Кох (1930--1933) и в.д. директора Ф. Шукље (1933--1935) и М. Луковић (1935--1941). Саветодавно тело установе био је Геолошки комитет који је усмеравао њен рад, предлагао послове и спремао нацрт буџета. Комитетом су председавали В. Петковић (1930--1935) и С. Бошковић (1935--1941). Г. И. развијао се у веома скромним условима. Недовољна материјална средства за рад, скученост радног простора у институту и неравномеран распоред стручњака по одељењима били су главна препрека за његов потпунији рад. Због тога су сви стални и спољни сарадници радили углавном на изради геолошких карата. Радило се у свим деловима државе, а нарочито тамо где није било довољно геолошких података. Карте су брзо и ефикасно припремане за штампу па је из Србије објављено једанаест листова у размери 1:100.000 (В. Градиште, Добра, Д. Милановац, Мајданпек, Кладово, Неготин, Зајечар, Пирот, Ниш, Сјеницa и Вардиште) и два листа у размери 1:25.000 (Београд). Неке од тих карата, међутим, биле су у разној фази припремљене за штампу у Геолошком заводу Универзитета у Београду још пре формирања Г. И. Уз карте штампани су и концизни „Тумачи". Низ карата остао је у рукопису (листови Аранђеловац, Ваљево, Крупањ, Зворник, Петровац на Млави, Прокупље, Куршумлија, Врање, Приштина, Пећ, Призрен и Нови Пазар). Истраживања из примењене геологије почела су тек пред рат и била су веома скромна. Други важан посао у Г. И. била је издавачка делатност (осам бројева Весника, два Годишњака и пет књига Расправа). За време окупације у II светском рату установа је претворена у јако смањен Геолошки институт, којим је управљао немачки комесар. У њему су имали уточиште С. Милојевић, М. Павловић, В. Микинчић, В. Симић, В. Чубриловић (до 1942) и М. Гочанин (до 1942). Они су радили углавном кабинетске синтезе о минералним сировинама. После рата рад установе је обновљен децембра 1944, при Повереништву за рударство Националног комитета ослобођења Југославије, под називом Научноистраживачки институт. Институт је имао неколико геолога који су се бавили само минералним сировинама. Руководиоци установе су били В. Симић и В. Микинчић. Институт је 1946. претворен у Савезни геолошки завод при Министарству рударства ДФЈ, а 1948. у Савезну управу за геолошка истраживања. Доласком нових стручњака постепено се оспособљавао за све сложеније задатке. Коначно, 1951. Установа дефинитивно постаје Савезни геолошки завод са административно-управним надлежностима, док све стручне геолошке делатности и опрема прелазе у делокруг републичких завода.

ЛИТЕРАТУРА: М. Луковић, „Геолошки институт Краљевине Југославије", у: Споменица 60 година Српског геолошког друштва, Бг 1954; М. Павловић, „Геолошки институт Краљевине Југославије", у: К. Петкoвић (ур.), Геологија Србије, I: историјски развој, Бг 1977.

А. Грубић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)