ГЛИШИЋ, Станка

ГЛИШИЋ, Станка, преводилац, педагошки радник (Градац код Ваљева, 26. I 1859 -- Београд, 6. III 1942). Рано је изгубила оца, па се после мајчине смрти преселила у Београд код брата, књижевника М. Глишића, где је завршила учитељску школу. Уз брата упознаје београдску средину, круг људи око С. Марковића и позоришни свет. Интензивно је радила на самоусавршавању -- учењу језика (француски, немачки, руски), читању, превођењу и педагошком раду. Радила у Женској основној школи у Ваљеву (1878), београдској Вишој женској школи (1883, у вишем звању 1893--1924), потом била хонорарна наставница у Другој женској гимназији у Београду. У књизи Моје успомене (Бг 1933) издваја кључне тренутке из свог живота у сажетом излагању и једноставном стилу. Писане су из перспективе једне посвећенице школи и деци која се самосталношћу и „саморадњом" уклапала и у модерна марковићевска схватња функције и улоге жене у савременом друштву. Преводила је на српски с француског Позоришне игре за децу (Бг 1929); са руског Чехова, Потапенка, Корољенка, преко руског К. Хамсуна Пан (1912), са М. Глишићем Гогољеве Мртве душе (Бг 1921, 1928), нарочито Тургењева (Прва љубав, Фауст) и Толстојеву прозу (у Изабраним делима, III--V, VII, Бг 1933). Сарађивала у часописима Отаџбина, Венац, Домаћица, Српско ђаче.

ЛИТЕРАТУРА: С. Винавер, „Мртве душе", Мисао, 1922, VIII, 3; Љ. С. Јанковић, „Наше најстарије културне раднице", Женски покрет, 1925, 6, 5; И. Секулић, „Прослава СГ", СКГ, 1925, 14, 8; М. Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда 2, Бг 1987; В. Б. Савић, Милован Ђ. Глишић, Ва 1997.

Др. Вукићевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)