ГЛИШИЋ, Венцеслав

ГЛИШИЋ, Венцеслав, историчар, научни саветник (Злакуса код Ужица, 25. VI 1932). Студије историје завршио је 1959. на Филозофском факултету у Београду, где је 1962. одбранио и магистарски рад „Почетак устанка у ужичком крају 1941". За разлику од других историчара те генерације, који су докторске титуле стицали углавном на југословенским универзитетима и факултетима, он је своју докторску дисертацију „Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941−1944" бранио 1968. на Хумболтовом универзитету у Источном Берлину. Две године касније, објављена је у Београду, изазвавши велико интересовање као први истраживачки рад у којем је, између осталог, на немачким изворима доказано да је број жртава у Крагујевцу током сламања устанка 1941. био мањи но што се до тада веровало. Г. се већ тада доказао као један од најбољих познавалаца II светског рата у Србији, којем је потом посветио већину својих истраживања. Објављивао их је најпре као сарадник Института за историју радничког покрета Србије (1959−1979), потом као директор Југословенског библиографског института (1979−1983) и научни саветник Института за савремену историју (од 1983). Тих је година као самосталан аутор или коаутор објавио више књига о устаничким борбама у Србији, револуционарним збивањима, бугарској окупационој војсци, систему руковођења народноослободилачком борбом и сродним темама. Осим у југословенским и српским архивским установама, истраживања је обављао у немачким, британским, француским, америчким и бугарским архивима. На основу архивских извора и разговора са учесницима II светског рата, првенствено југословенске револуције, почетком XXI в. објавио је неколико књига углавном о српским револуционарима: Петру Стамболићу, Благоју Нешковићу, Александру Ранковићу, Миловану Ђиласу и Родољубу Чолаковићу (Сусрети и разговори. Прилози за биографију Петра Стамболића, Бг 2010; Досије о Благоју Нешковићу, Бг 2011; Револуционари, Бг 2013).

ДЕЛА: „Двадесет пет година ИСИ 1958−1983", Историја 20. века, 1984, 1−2; Библ. у: Споменица Института за историју радничког покрета Србије 1949−1989, Бг 1989; „Библиографија, ИСИ 1984−1994", Историја 20. века, 1994, 2.

ЛИТЕРАТУРА: Двадесет година ИСИ 1958−1978, Бг 1979; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

М. Радојевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)