ГЛОДАРИ

ГЛОДАРИ (Rodentia), најмноговрснији ред у класи сисара (Mammalia) са преко 2.270 врста или око 42% светске фауне сисара. То су сисари претежно мале величине тела, од кућног миша до пацова. Најмањи г. на свету су афрички патуљасти скочимишеви из рода Salpignotus чија дужина тела не прелази 6 цм, а маса 5--7 г. Највећи г. на свету је капибара (Hydrochoerus hydrochaeris) из Јужне Америке који има дужину тела од преко 1,3 м, и масу до чак 45 кг. Г. насељавају све континенте, осим Антар- ктика и неких малих острва. Прилагођени су свим типовима копнених, као и неких слатководних станишта. То су углавном ноћне животиње, најактивније у сумрак. Живе појединачно или у колонијама које могу бројати неколико хиљада јединки. Веома се брзо размножавају па у природним екосистемима представљају најзначајнији извор хране за већину предаторских врста. У урбаним или агроекосистемима услед брзог размножавања представљају штеточине за усеве, али су и значајни резервоари и преносиоци многих болести како дивљих и домаћих животиња тако и човека. Најзначајнија морфолошка карактеристика г. су снажно развијени секутићи који расту читавог живота. У свакој вилици имају по један секутић, при чему су доњи секутићи обично дужи од горњих. Њихова функција је глодање хране по којој су и добили име. Немају очњаке, те зато у вилицама између секутића и премолара имају празан простор без зуба, дијастему. У вилицама обично имају укупно 16 или 20 сталних зуба.

Код нас су г. најмногобројнији представници класе сисара. До сада је у Србији регистровано 6 породица, 19 родова и 32 врстe или скоро 75% фауне г. Европе. Фауна г. Србије обухваћена је у оквиру: Sciuridae са 2 рода: Sciurus (веверице) и Spermophilus (текунице); Muridae (мишеви, слепи кучићи, хрчкови, волухарице и пацови) са 4 потпородице: Murinae са родовима Mus (мишеви), Micromys (патуљасти мишеви), Apodemus (шумски мишеви) и Rattus (пацови), Arvicolinae (волухарице и бизамски пацови) са родовима Clethrionomys (шумске волухарице), Dinaromys (динарска волухарица), Microtus и Pitimys (волухарице), Arvicolla (водене волухарице) и Ondatra (бизамски пацов); Spalacinae (слепи кучући) сa родом Nanospalax, Critecinae (хрчкови) са родом Cricetus; Gliridae (пухови) са 3 рода Glis, Dryomys и Muscardninus; Zapodidae (скочимишеви) са родом Sicista, Castoridae са родом Castor (даброви), Capriomydae (нутрије) са родом Myocastor. Неке врсте г. су веома угрожене или ретке у Србији као нпр. текуница, шумски пух, динарска волухарица, скочимиш и др.

ЛИТЕРАТУРА: B. Petrov, „Mammals of Yugoslavia", Insectivores and Rodents. Natural History Museum in Belgrade. Special issue, 1992, V, 37; В. Стевановић, В. Васић (ур.), Биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Бг 1995.

Д. Ћировић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)