ГРИГОРИЈЕ ДИЈАК

ГРИГОРИЈЕ ДИЈАК, писар, илуминатор (?, XII в.). У Мирослављевом јеванђељу (осамдесете године XII в.) оставио четири записа исписана црвеним мастилом при крају рукописа. То су и најстарији сачувани српскословенски ћирилични записи. У трећем и четвртом, поред топоса недостојности и помена наручиоца књиге -- хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Немање, изричито каже да је урадио заглавља и украсио Јеванђеље, те он свакако није главни преписивач највећег дела основног текста. Иако се налазе на различитим странама, ови записи чине јединствену целину.

З. Витић

Претпоставља се да је јеванђелистар кнеза Мирослава био намењен цркви Св. Петра у Бијелом Пољу, задужбини хумског кнеза, и да је преписан у неком приморском скрипторијуму -- Котору или Дубровнику. Г. је у књизи на три места оставио четири записа. У првом, где себе назива Г., он моли Господа да га помилује како би и код кнеза био у милости. На десној маргини 358. странице је кратка белешка о томе да је окончао посао уз Божју помоћ. На последњој, 360. страници рукописа „грешни Глигорије дијак" је оставио запис из којег се сазнаје да је писао алилујаре, црвеним мастилом исписане скраћенице изнад јеванђељских одељака, као и да је рукопис „заставио златом". Осим што упућује на то да је Г. позлатио иницијале и минијатуре Мирослављевог јеванђеља, ови записи могли би да значе да их је иста особа и сликала. Правописне и палеографске особине текста указују на то да је Мирослављево јеванђеље дело двојице писара. Г. је преписао само последње две и по странице јеванђелистара, док је главни писар исписао његов највећи део. Овај писар био је, погрешно, назван Варсамелеон према речи написаној на крају рукописа, која на грчком означава балсамово уље коришћено при изради рукописа.

Д. Прерадовић

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА*:* Ст. М. Куљбакин, Палеографска и језичка испитивања о Мирослављеву еванђељу, Ср. Карловци 1925; В. Ћоровић, „Узајамне везе и утицаји код старих словенских записа", Гласник СКА, 1938, CLXXVI; Л. Мирковић, Мирослављево еванђеље, I, Бг 1950; М. Павловић, „Јединство записа Глигорија Дијака", Слово, 1965, 15--16; Ј. Максимовић, Српске средњовековне минијатуре, Бг 1983; Н. Родић, Г. Јовановић (прир.), Мирослављево јеванђеље, Бг 1986; В. Радосављевић, Мирослављево јеванђеље: студије у вези са технологијом израде, стањем и заштитом, Бг 1994.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)