ГРУЈИЋ

ГРУЈИЋ, Ксенија, глумица (Сомбор, 16. IV 1897 -- Београд, 2. IX 1959). Завршила Учитељску школу у Сомбору, где је учествовала на разним приредбама и почела аматерски да се бави глумом. На сцену је први пут ступила професионално 1919, у Позоришту Врховне команде под управом Лазе Лазаревића и Душана Кујунџића, када је то позориште било на гостовању у Сомбору. Била је члан позоришта „Стерија" у Вршцу (1920), Српског народног позоришта у Новом Саду (1921--1923), Градског позоришта у Суботици (1923/24), Народног позоришта у Београду (1925/26), позоришта „Орфеум" Бране Цветковића у Београду (1926--1930), путујуће трупе Роберта Матијевића (1931--1933), путујуће дружине Добрице Раденковића (1933--1936), НП у Нишу (1936--1947) и НП у Лесковцу (до 1953), у којем је, улогом Нате Нини (Љ. Бобић, Породица Бло), прославила 30-годишњицу уметничког рада. Карактерисале су је природна и одмерена глума, поузданост, реалистичност у изразу и коректна дикција. Била је првенствено карактерна, али по потреби и драмска глумица. Значајније улоге: Бланша (Ж. Екар, Чика Лебонар), Евица (Е. Сиглигети, Циганин), Емина (С. Ћоровић, Зулумћар), Јуца краварка (П. Крстоношић, Крајишкиња), Босиљка (Е. Тот, С. Дескашев, Сеоска лола), Ела (Т. Брандон, Карлова тетка), Франсина (А. Бисон, Контролор вагона за спавање), Бароница Билов (В. Сарду, Е. Моро, Мадам Сан-Жен), Живана (Ј. Веселиновић, Д. Брзак, Ђидо), Нера (М. Глишић, Подвала), Ката (Б. Станковић, Коштана), Гина и Вида, те Даца и Соја (Б. Нушић, Ожалошћена породица, Госпођа министарка), Дока и Таска (С. Сремац, Зона Замфирова).

ЛИТЕРАТУРА: А., „Новосадска позоришна дружина под управом Петра Крстоношића", Панчевац, 1922, 35; С. Д(ушановић), „In memoriam, Ксенија Грујић", Наша сцена, 25. X 1959; Споменица Српског народног позоришта 1861--1961, Н. Сад 1961; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979.

М. Лесковац

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)