ГЛАС СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ (Глас СКА)

ГЛАС СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ (Глас СКА), серијска публикација установљена 1887. Основним законом СКА (1886) и Пословником СКА (1887) којим се дефинишу садржај (расправе прочитане на скуповима четири постојеће стручне академије СКА и стручни извештаји о важним научним делима), обим свезака (око 15 табака) и подсерије (два разреда). Први разред, Природно-математичке науке била је подсерија за радове академије природних наука, а Други разред, Филолошко-историске и филозофске науке за радове осталих академија. И док је сам Г. СКА од почетка нумерисан, до његовог 50. броја подсерије нису биле ни назначене ни нумерисане на свескама. Ова нумерација је накнадно извршена, прво списком Издања СКА на унутрашњој страни корица 51. броја (1896), а потом и у извештајима и прегледима издања. Од истог овог броја Г. СКА је углавном зборник, а не издање појединачних научних расправа. Први број Г. СКА (1887) био је историјске садржине (приступна беседа Стојана Новаковића „Пронијари и баштиници"). Следеће године објављена је свеска Г. СКА природно-математичке садржине (расправа Јована Жујовића „Лампрофири у Србији", прочитана на првом састанку aкадемије природних наука). О издавању Г. СКА старали су се секретари, тј. привремени секретари СКА. Тако су нпр. 1896. привремени секретари Јован Жујовић и Љубомир Стојановић водили бригу о штампању Првог и Другог разреда Г. СКА. У издању СКА објављено је 188 бројева Г. СКА, с тим што су оба светска рата донела прекиде у њеном раду, па самим тим и у њеној издавачкој делатности. По завршетку I светског рата нађени су, међу недовршеним Академијиним издањима, по један табак Г. СКА бр. 93 (с радовима Јована Цвијића, Михаила Петровића Аласа, Милорада Јовичића, Славка Шећерова, Младена Берића и Ивана Ђаје) и бр. 96 (с радовима Јована Ердељановића, Станоја Станојевића, Јована Томића и Веселина Чајкановића). Ови су бројеви објављени у целости тек 1922. када је СКА могла да започне озбиљнији издавачки рад. Да би могла да прикаже своје радове у иностранству, СКА од 1922. уводи изводе на страним језицима у I разреду Г. СКА. У II разреду овакви изводи су се ређе појављивали (нпр. „Индоевропски палатали" од Хенрика Барића са изводом на немачком). Скоро све приступне беседе новоизабраних редовних чланова СКА штампане су у Г. СКА. У I разреду Г. СКА објавили су их, између осталих, Јован Жујовић („O вулканима и последњим морима у Србији"), Милутин Миланковић („Календар земљине прошлости"), Јован Цвијић („Структура и подела планина Балканскога полуострва"), Михаило Петровић Алас („О математичкој теорији активности узрока"), Сима Лозанић („О ароматичним дитијокарбаматима"). Поред ових приступних беседа штампане су и многе друге њихове научне расправе. У II разреду Г. СКА објављена је посланица Ст. Новаковића „Српска краљевска академија и неговање језика српског" (1888), у којој је изложио и конкретну замисао о начину израде Речника народног књижевног језика српског. Посланица је послужила као основ за досад најобимнији и најдуготрајнији научни подухват САНУ -- израду Речника српскохрватског књижевног и народног језика. Александар Белић почиње објављивање својих научних расправа у II разреду Г. СКА од 1901 („Прилошци историји словенских језика"). „О српским или хрватским дијалектима" (1908) је његов научно-полемички спис у којем аргументовано заступа своје дијалектолошке тврдње у односу на критике Милана Решетара. Међу приступним беседама у II разреду Г. СКА налазе се: „Народна библиотека у Београду" (1888) Милана Милићевића, „Воља и слобода" (1889) Милана Кујунџића, „Бранко Радичевић: прилог историји нове српске књижевности (1889--1890)" Светислава Вуловића, „О политичкој књижевности" (1894) Милутина Гарашанина, „Поглед на индијску драму" (1894) Милана Јовановића, „Стара српска порота поређена са енглеском поротом" (1894) Јована Авакумовића, „Историја као наука" (1922) Николе Вулића итд. Крај II светског рата донео је промену назива СКА у САН и од 1946, од свог 189. броја, Г. СКА постаје издање САН (→ Г. САНУ).

ЛИТЕРАТУРА: Закон, Пословник и издања СКА, Бг 1900; Годишњак СКА за 1937, Бг 1938; А. Белић, Педесетогодишњица Српске краљевске академије: 1886--1936. Књ. 1, Друштво српске словесности 1841--1864, Српско учено друштво 1864--1892, Српска краљевска академија 1886--1936. извештај о њихову раду, поводом педесетогодишњице С. К. Академије, тадашњег секретара С. К. Академије А. Белића, Бг 1939; Свечани годишњи скуп Српске краљ. академије 7. марта 1920., Бг [б. г.]; Преглед издања САНУ: 1847--1959, Бг 1961; Српска академија наука и уметности: историјат, устројство, делатност, Бг 1980; Годишњак САНУ за 1983, Бг 1984; Српска академија наука и уметности: 1886--1986, Бг 1987.

Т. Ивановић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)