ГАВАНОЗОГЛУ ХУСЕИН-ПАША

ГАВАНОЗОГЛУ ХУСЕИН-ПАША, београдски везир (? -- ?). Родом из имућне породице из Татар Пазарџика. У време његовог везировања (1826--1833) Србија је стекла територијалну аутономију у оквиру Османског царства. Због могућих веза Срба и Грка у Нишу с организацијом Филики Хетерија из Влашке за време грчког устанка против Турака (1821--1829), Порта је у Ниш послала везира Г. са неколико хиљада војника да мотри на кнеза Милоша Обреновића и његове евентуалне политичке везе са Србима у Нишком и другим околним пашалуцима. Био је у тесним везама и преписци са кнезом Милошем, који му је редовно предавао приход од феудалних добара, а којим је овај исплаћивао спахије. Везир је 1833. покушао да оде из Србије а да не подмири спахије него да то пренесе на кнеза Милоша, што му није пошло за руком. По сведочењима савременика, Г. је био веома неук везир и необавештен о политичким приликама у земљи и свету.

ИЗВОР: М. Маринковић (прир.), Турци са стране кнезу Милошу. Фонд Књажеске канцеларије, Бг 2009.

ЛИТЕРАТУРА: О. Д. Пирх, Путовање по Србији у години 1829, Бг 1900; М. Гавриловић, Милош Обреновић, II, Бг 1909; Историја српског народа, V--1, Бг 1981; Р. Љушић, Кнежевина Србија (1830-1839), Бг 1986.

М. Маринковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)