ГРУЈИЋИ

ГРУЈИЋИ, породица која је имала значајну улогу у развоју штампарства у првој половини XX в. у Новом Саду, који је тада био центар књижарства, новинарства и издаваштва. Милан (Нови Сад, 17. X 1890 -- Нови Сад, 23. IV 1930) својим капиталом 1918. откупио је штампарију у којој су уз њега радила и два брата као словослагачи. Назив предузећа био је „Браћа Грујић". Oд 1921. њихова фирма била је на углу Милетићеве и улице Мите Ружића у Новом Саду. Након смрти Милана предузеће води Тоша (Нови Сад, 9. I 1878 -- Нови Сад, 12. VI 1943), а Лазар (Нови Сад, 26. IX 1893 -- Нови Сад, 28. V 1973) постаје равноправни партнер у штампарији. Заједно су радили до окупације 1941. И након уласка мађарске војске у град штампарија је наставила да ради, али су је Г. под притиском окупационог режима продали 1943, после чега је Тоша ускоро преминуо. Вичан послу и доста искусан у струци, Лазар се запослио код штампара Ивковића где је радио и после рата у национализованом предузећу све до пензионисања 1960. Значај Новог Сада у првој половини прошлог века као града културе и центра књижевног и стваралачког рада огледа се и у развијеном штампарству, те су улога и допринос Г. на том подручју значајни.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија Новог Сада, VI, Н. Сад 1996.

В. Баровић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)