Прескочи до главног садржаја

ГРЕБЕНШЧИКОВ, Ољег Сергејевич

SE_IV_Oljeg-Sergejevic-Grebenscikov.jpgГРЕБЕНШЧИКОВ, Ољег Сергејевич (Гребенщиков, Олег Сергеевич), ботаничар, фитогеограф, балетски играч (Пернов, Естонија, 24. VII 1905 Москвa, 12. IX 1980). Један је од руских емиграната који су напуштањем Русије после Октобарске револуције дошли у Југославију. Средњу школу, са матуром, завршио у Руско-српској мешовитој гимназији у Београду 1923. Студирао ботанику, али га је интересовала и уметност балет, музика, глума, сликарство и не мање и спорт. Диплому шумарског инжењера на Шумарском факултету у Београду стекао је 1933. Балетско образовање стекао похађањем балетске школе Јелене Пољакове и средином 20-их година улази у балетски ансамбл Народног позоришта у Београду. Као солиста, на сцени НП први пут је заиграо 1925. у Половецком логору (опера Кнез Игор П. Бородина), са Н. Кирсановом као партнерком, a у кореографији А. Фортуната. Као стални члан ансамбла, међу солистима је у балетима: Жар птица (1928) И. Стравинског, Прича о Хонзи (1929) О. Недбала, Дон Кихот (1931) Л. Минкуса, Шчелкунчик (1937) П. И. Чајковског, Имбрек с носом (1937) К. Барановића, Франческа да Римини (1939) П. И. Чајковског, На балетском часу (1942) Ј. Ланера и Ј. Штрауса. У Балетском ансамблу НП био је у време његовог формирања и уметничког стасавања, а и сам је у њему сазрео и изградио своју уметничку личност. Увек је био у групи водећих играча Балета НП и играо у кореографијама истакнутих кореографа М. Фокина, Д. Лишина, М. Фроман и А. Жуковског. У сезони 1934/35, када је Б. Књазев био први играч, шеф и редитељ, Г. је био и помоћник редитеља.

Љиљана Мишић

У периоду 19301941, у послератном раздобљу (19441946) и по повратку у Русију, компоновао је низ музичких дела, углавном за балет (укупно око 50), међу којима је значајна Чаробна пудријера, а посебну пажњу заслужују и дела из каснијег периода у којима су обрађени мотиви музичког фолклора балканских народа. Пре завршетка II светског рата (у којем је учествовао као члан илегалног НОП-а), у априлу 1945, Г. је примљен у Музеј српске земље за управника Хербаријума. Поред ботанике, успешно се бавио и ентомологијом. Када је крајем маја 1947. основан Институт за екологију и биогеографију САН, Г. је прешао из музеја у Институт, а поред тога је позван на Универзитет као ванредни лектор за геоботанику. У Чехословачку одлази 1950, а 1956. је депортован у Русију, где остаје до своје смрти. Као одличан познавалац флоре и вегетације Балканског полуострва, објавио је укупно 160 радова (и П. Черњавски, З. Павловић „О вегетацији и флори скадарског подручја", ГПМ, 1949, Б12; „О вегетацији централног дела Старе планине", Зборник радова САН 2. Институт за екологију и биогеографију, Бг 1950, 1; „О вегетацији Сићевачке клисуре", ГПМ, 1950, Б, 34). У Москви је 1970. одбранио докторску дисертацију „Географија вегетације Балканског полуострва". После одбране докторске дисертације, радећи у Географском институту Академије наука, Г. је истраживао екосистеме, од Малог Кавказа и Закавказја до обале Каспијског мора. Објавио је Геоботанички речник (Москва 1965) на четири језика и учествовао у састављању Речника корисних биљака на двадесет европских језика (Москва, 1970).

Анка Динић

ДЕЛА: Преглед радова на пољу проучавања маховина Србије, Бг 1949; Правокрилци околине Београда, Бг 1949; Прилог познавању високо планинске фауне скакаваца (Orthoptera) источне Југославије, Бг 1950; „О распространении сирени обыкновенной и сиреневых низколесий в юговосточной Европе", Бюллетень Московского общества испытателей природы, 1963, 18, 1.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Руска емиграција у српској култури XX века, 12, Бг 1994; М. Јовановић, Балет Народног позоришта у Београду: првих седамдесет година, 1, Бг 1994; Е. А. Белоновская, A. A. Тишков, Жизнь и приключения геоботаника, художника, композитора, поэта Олега Сергеевича Гребенщикова (19051980), Москва 2006.

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)