ГРЂИЋ, Шћепан

ГРЂИЋ, Шћепан, професор, политичар, публициста (Гацко, 3. VII 1873 -- Београд, 16. IV 1944). Филозофски факултет, „математско-физикални" смјер, завршио је у Грацу. По завршетку студија радио је као гимназијски професор математике у Сарајеву и Тузли. Веома рано се укључио у национални и културно-просвјетни рад, па је био један од оснивача СПКД „Просвјета" у Сарајеву и њен први секретар, а затим и предсједник. Уредио је Календар „Просвјета" за 1906. и био први уредник листа Просвјета, а због изузетног националног ангажовања аустроугарске окупационе власти су га 1908. премјестиле у тузланску гимназију. Био је најзаслужнији за оснивање Савеза српских земљорадничких задруга, гдје је, такође, обављао низ важних функција. Безмало до краја живота бавио се проблемима задругарства и села и о томе објавио низ стручних радова (Земљорадничке задруге, Сар. 1906), а припадао је опозиционој политичкој групи око листа Народ, коју је предводио његов брат Васиљ. Државну службу напустио је 1910, када је, као кандидат за срез Бијељина, изабран за народног посланика босанскохерцеговачког Сабора. Послије Сарајевског атентата 1914. ухапшен је и неколико мјесеци био талац у свом изборном округу. Након тога осуђен је због наводне увреде царског величанства и чланова царске куће те је доспио у затвор. Мобилисан је у аустроугарску војску 1917. и послат у Нађхаршањ (Мађарска), гдје је боравио до пред крај рата. Постао је 1918. члан прве Народне владе БиХ, као повјереник за исхрану. Био је делегат у Народном вијећу СХС у Загребу и члан делегације која је 1. XII 1918. у Београду учествовала у проглашењу Краљевства СХС. У Краљевини СХС/Југославији био је начелник одјељења за просвјету Земаљске владе за БиХ и члан Привременог народног представништва, а затим је именован за интенданта Земаљског музеја у Сарајеву, гдје је радио до пензије. Био је члан Демократске странке, али је његова политичка активност највише долазила до изражаја у чланцима које је писао за лист Народ. Више него политиком, бавио се радом у Савезу српских земљорадничких задруга и Задружној банци. Осим тога, био је дугогодишњи члан и потпредсједник Епархијског сабора у Сарајеву и Патријаршијског савјета и одбора у Сремским Карловцима, а затим у Београду. Саставио је уредбе о парохијском свештенству и пензионим фондовима, а самостално је обрадио економску и законодавну страну тог пројекта. Избјегао је испред усташког терора 1941. из Сарајева у Београд, гдје је живио до краја живота. Погинуо је у свом стану приликом савезничког бомбардовања Београда.

ДЕЛА: Пасивност Босне и Херцеговине у исхрани становништва, Н. Сад 1929; Потребе Босне и Херцеговине на просвјетном пољу, Н. Сад 1929; Наша држава према Српској православној цркви, Сар. 1939.

ЛИТЕРАТУРА: П. Слијепчевић и др., Напор Босне и Херцеговине за ослобођење и уједињење, Сар. 1929; Б. Маџар, „Просвјета" -- Српско просвјетно и културно друштво 1902--1949, Бл -- Срп. Сар. 2002; Р. Грђић, Записи из Херцеговине, Бг 2012.

Д. Мастиловић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)