ГРАДОБЉУДЕНИЈЕ

ГРАДОБЉУДЕНИЈЕ, обавеза становништва у средњовековној Србији која је подразумевала чување града. Ова обавеза се често помиње заједно са градозиданијем, које подразумева радове на поправци и одржавању тврђава, па су у неким изворима обухваћене обједињеним називом -- град. Г. спада у обавезе према владару, тј. држави и односи се на све категорије стновништва. У средњовековним повељама честе су одредбе којима се становништво црквених властелинстава ослобађа ове обавезе. Ово ослобађање се односи на чување жупског града, али становници манастирских властелинстава су имали обавезу да чувају манастирско утврђење. Тако је чување Дечанског утврђења поверено неколицини властеличића који су се смењивали на стражарској служби. Слична обавеза чувања манастирског утврђења забележена је и у Св. Арханђелима код Призрена. Служба стражарења се временом развијала па се у време цара Душана помињу посебни стражари (бдци и цакони). Становништво градова такође је учествовало у стражама, а у другој половини XIV в. ову обавезу су били дужни да извршавају и Дубровчани који су поседовали баштине у Србији, док су они који су били само гости могли учествовати у овим делатностима према сопственој вољи.

Извор: С. Новаковић, Законски споменици српског средњег века, Бг 1912.

Литература: А. Соловјев, „Бъци у Душановој повељи г. 1355", ПКЈИФ, 1926, 6; М. Благојевић, „Град и жупа -- међе градског друштва", у: Социјална структура градских насеља VII--XVII века, Бг--Смед. 1992; С. Ћирковић, Р. Михаљчић (ур.), Лексикон српског средњег века, Бг 1995; Т. Тарановски, Историја српског права у немањићкој држави, Бг 2002.

М. Копривица

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)