ГОРА

ГОРА, планинска микрорегија смештена јужно од Метохијске котлине. Обухвата површину од 295 км², са 19 насеља од којих је једно град, а по попису из 1991. имала је 17.574 становника. Дужина границе општине Г. износи 116,2 км, од чега је 51 км са Македонијом и 43 км са Албанијом. Јужну и источну границу Г. представљају гребени западног дела Шар планине и планине Враца високи преко 2.000 м, западну границу државна граница према Албанији са планином Коритник, а на северу Г. се граничи са општином Призрен, где је планина Ошљак (2.212 м). Геолошку основу планинског комплекса Шар планине чине метаморфити палеозојске старости, метаморфити пермо–тријаске старости (западне падине Шар планине), карбонатни седименти средњег и горњег тријаса и др. Највећи део територије у морфолошком погледу обухвата међупланинску депресију и планине у окружењу. Заступљени су различити генетски типови квартарне старости, међу којима доминирају облици глацијалног рељефа. У међупланинској депресији доминирају плавинске лепезе и терасе, стеновити блокови и бедеми од моренског материјала, а испод планинских врхова и гребена – циркови са стрмим, стеновитим странама (50–400 м). Испод циркова налазе се многобројне дубоке долине (напуштени валови плеистоценских ледника модификовани флувијалном ерозијом). Магматске интрузивне стене (диорити, сијенит–диорити, монцонити и гранодиорити) концентрисане су јужно од Драгаша (око села Млика, Диканаца и Кукуљана). Кварцита има око Драгаша – Лештанске и Радешке реке. У рељефу Г. између усечених долина јављају се брежуљкасто-валовите падине и косе, које се ступњевито спуштају до Призренске Бистрице и Плавске реке. Висинска разлика од Плавске реке и Бистрице до највиших врхова Шар планине и Враце износи 1.500 м. Северно од Плавске реке налази се планина Коритник (2.393 м). Испод зоне са доминантним ледничким рељефом су крашке површи Ђерман и Рудине на 1.200 м, Става и Шулан на 1.200–1.400 м, а Мрско поље на 1.500 м. Северно од Призренске Бистрице је планина Ошљак. Због изразите разлике у висинама у Г. су заступљени различити типови планинског климата. У међукотлинској депресији и суподини Шар планине до 1.200 м заступљен је субалпски климат (јануар–фебруар од -0,5 до -1,5°С; јул–август од 18 до 20°С), у зони 1.200–1.700 м – високопланински (алпски) климат (јул–август од 12 до 15°С; 900–1.100 мм), у зони 1.700–2.200 м – климат алпских пашњака (јул–август до 10°С; до 180 дана под снежним покривачем), изнад 2.200 м – високоалпски климат планинских камењара и сипара (до 220 дана под снежним покривачем). У међукотлинској депресији Г. јавља се температурна инверзија, која скраћује вегетациони период (нпр. у Драгашу једино лети нису регистроване негативне температуре). Г. има развијену речну мрежу (Плавска река, Призренска Бистрица и њихове притоке). Флористички је богата микрорегија са три вегетациона појаса: шумска вегетација, зељаста вегетација (ливаде и пашњаци) и антропогена вегетација (њиве и воћњаци).

У турским дефтерима из 1452–1455. записана су скоро сва горанска села са бројем кућа, именом и презименом власника куће и са укупним приходом за поједина села. Већинско становништво су Горанци српског матерњег језика и муслиманске вероисповести, а има и осталих етничких припадника (највише Албанаца). Горанци већином славе Ђурђевдан, када се у Г. одржавају многобројне културно-уметничке манифестације. На раније православно српско становништво подсећају многи топоними у Г. (нпр. Црква, Свињске рупе, Петрова њива, Марићеве њиве и др. у селу Кукуљане). Велик број Горанаца живи и ради у централној Србији. Мушкарци Горанци настављају традицију својих предака и раде као посластичари, угоститељи, у индустрији и грађевинарству. Носиоци савременог привредног развоја Г. су мања предузећа. У Драгашу је концентрисано око 70% занатске и трговинске делатности Г. Једино градско насеље у Г. и општински центар од 1934. је Драгаш (1991. имао је 1.018 становника), лоциран на 1.020–1.060 м, на пространој флувио–глацијалној тераси, између Радешке и Грљеве (Љештанске) реке, 34 км југозападно од Призрена. Поред Драгаша, сеоска насеља у Г. су: Бачка, Брод, Враниште, Глобочица, Горња Рапча, Горњи Крстац, Диканце, Доња Рапча, Доњи Крстац, Зли Поток, Крушево, Кукуљане, Лештане, Љубовиште, Млике, Орчуша, Радеша и Рестелица.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Лазаревић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска – одлике природне средине, Бг 1994; Д. Антонијевић, М. Радовановић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска – антропогеографске – етнолошке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике, Бг 1995; Б. Дерић (ур.), Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска, друштвено-економски развој (прошлост – садашњост – будућност), Бг 1997.

Дејан Шабић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)