ГАЗДАРЕ

ГАЗДАРЕ, село у јужној Србији у Јабланици, на југоисточној подгорини Мајдан планине, у долини Газдарске реке (лева притока Јабланице, слив Јужне Мораве). Локалним путем дугим 3 км Г. су повезане са путем који повезује општинско средиште Медвеђа (6 км) и Лесковац (33 км). Староседелачке фамилије досељене су из источне Србије, околине Косовске Каменице, Биначког Поморавља и Метохије. У другој половини ХХ в. дошло је до депопулације. Током послератног периода број становника је растао до 1961, када их је било 948, а до 2011. смањен је на 458 лица, од којих су 98% били Срби. Највише активног становништва бавило се пољопривредом (30,3%) и рударством (27,5%). Насеље је збијеног типа, развијено дуж долине, а ван његовог компактног дела је неколико заселака. Источно од села су флотација оближњег рудника олова и цинка Леце, са радничком колонијом. У селу се налазе дечји вртић, четвороразредна основна школа, задружни дом и погон за производњу шприцева за инјекције.

С. Ђ. Стаменковић

У селу су регистрована четири археолошка локалитета из римског периода: Црква Св. Пантелејмона, Црквина, Црквина -- Имање Ивановића и Кућа Цокића, где су махом налажене сполије из римског периода. Црква Св. Пантелејмона налази се у центру Г., на мањем узвишењу са десне стране пута, који води за Леце. Реч је о једнобродној грађевини са полукружном апсидом, која је подигнута на месту старије црквене грађевине. У олтарском делу цркве налази се јонски импост капите и стабло стуба, у северни зид цркве узидан је профилисани венац, док је источно од ње откривен горњи део аре. Локалитет Црквина простире се на благом узвишењу на самом улазу у село, са леве стране пута који води за Леце. На овом положају се приликом дубљег орања наилазило на масивне зидове од опеке и камена, фрагментоване лонце сиве боје и керамичке тегове висине 20 цм. Димензије сачуваних фрагментованих опека износе 50 x 50 x 5 цм. Локалитет Црквина -- Имање Ивановића налази се у непосредној близини фабрике шприцева „Здравље". На имању Ивановића постоје остаци цркве. У њеној близини при обради земље се наилазило на масивне зидове од опеке и камена, као и покретан археолошки материјал. Кућа Цокића налази се у селу Г., непосредно уз Летски поток. Овде је 1978. приликом рекогносцирања терена откривена једна вотивна ара посвећена Херкулу. Споменик се датује у крај II почетак III в.

С. Стаменковић

ИЗВОР: Документација Археолошког института у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Д. М. Трајковић, Немањина Дубочица од најстаријег времена до ослобођења од Турака, Бг 1961; P. Petrović, Inscriptions de la Mésie Supérieure, IV, Naissus -- Remessiana - Horeum Margi, Bg 1979; С. Ерцеговић Павловић, Д. Костић, Археолошки споменици и налазишта лесковачког краја, Бг--Лесковац 1988; М. Јоцић, „Резултати рекогносцирања горње Јабланице", ЛЗ, 1999, 39; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001; С. Јовић, „Антички споменици у лапидаријуму Народног музеја у Лесковцу", ЛЗ, 2002, 42.

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)