ГОРЊА ГУШТЕРИЦА

ГОРЊА ГУШТЕРИЦА, село на источном ободу Косовске котлине, на западним обронцима планине Жеговац, на десној страни Оклапске реке (десна страна слива Ситнице). Локалним путем повезано је са путем Косовска Митровица -- Скопље, удаљеним 7 км, те општинским центром Липљан, удаљеним 10 км према западу. Насеље је компактно са знатним растојањима између кућа, а распоред улица је мрежаст. Изграђено је на око 600 м н.в. Село Гуштерица помиње се у Грачаничкој повељи 1314--1316. и повељама краља Милутина и тада још краља, касније цара Душана (1331). Под данашњим именом помиње се 1455, када је имало 49 српских кућа. После ослобођења од Турака имало је 223 житеља (1914). Током историје повремено је било расељавано о чему сведоче трагови селишта из прве половине XVIII в., црквиште посвећено Св. Илији и рушевине цркве Св. Пречисте. Године 1991. попис је регистровао 604 становника, од којих 98,8% Срба. Они су досељени у XIX в. и почетком XX в. из Ибарског Колашина, околине Криве Паланке и Горње Мораве. У селу се налазе четвороразредна основна школа и мала сеоска црква из XVII в., укопана у земљу, која је 1983. проглашена културним добром.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

Д. Р. Гатарић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)