ГЛОБОКО

ГЛОБОКО, предео крај села Туминец на југозападној обали Преспанског језера (данас у Албанији), с пећинском црквицом Св. Марије и испосницом, чије се фреске датују у крај XIV в. Просторно решење Богородичине цркве прилагођено је природном станишту -- пећини у стени. Камени зидови подигнути су са источне и јужне стране отвора пећине. Унутрашњи простор има облик правилног правоугаоника, засведеног полуобличасто, димензија 3 x 2,2 м. Дрвени иконостас дели олтарски простор и наос. Олтарска апсида је споља тространа, док протезис и ђаконикон имају нише. У цркву се ступа дрвеним степеништем и тремом на јужној страни. У ктиторском натпису на грчком, сачуваном у лунети уз јужни портал, испод представе Богородице Умиљенија, наводи се да је фреске извео Алексије, „ученик Јована зографа", за монаха Партенија и братију манастира. Други натпис над јужним улазом у унутрашњости цркве помиње и игумана јеромонаха Пајсија. Сликар Алексије је припадао монашкој радионици митрополита Јована зографа, са центром у манастиру Зрзе код Прилепа. Ова група сликара деловала је крајем XIV и почетком XV в. у Повардарју и Поморављу. Везу са стваралаштвом прилепског митрополита Јована сликар Алексије показује и својим ликовним класицизмом. Он је извео стојеће фигуре и представу Богородице Умиљенија у лунети на јужној фасади, док је његов сарадник насликао сцене Великих празника у горњем појасу и на своду. У конхи олтарске апсиде је допојасна фигура Богородице Оранте, док су у горњој зони источног зида Благовести. У ниши протезиса је Св. Стефан, а у суседној ниши ђаконикона Св. Роман. Служба архијереја је приказана у сажетом виду. Св. Јован Златоусти на јужном зиду ђаконикона и Св. Василије Велики на северном зиду протезиса, с развијеним свицима, окренути су ка олтарској апсиди. У горњем појасу су сцене из циклуса Великих празника (Вазнесење, Рођење, Сретење, Преображење, Крштење, Васкрсење Лазарево, Цвети, Распеће, Оплакивање, Мироносице на гробу Христовом, Силазак у Ад) и допојасне фигуре светитеља (Св. Нестор, Прокопије, Христифор). На северном и јужном зиду наоса, уз олтарску преграду, насликана су два архијереја, Св. Атанасије и Св. Никола. Преостале стојеће фигуре су Св. Недеља, Св. Константин и Јелена, Св. Петка, Св. Александар, Димитрије и Ђорђе. Св. Александар је једини међу светим ратницима одевен у властеоску ношњу, као дворјанин.

ЛИТЕРАТУРА: Th. Popa, „Piktura e shpellave eremite në Shqipni", Studime historike, 1965, XIX/3; В. Ј. Ђурић, „Радионица митрополита Јована Зографа", Зограф, 1969, 3; Византијске фреске у Југославији, Бг 1974; P. Thomo, Byzantine Monuments on Great Prespa, Byzantine Macedonia: Art, Architecture, Music and Hagiography, Melbourne 2001; Г. Ангеличин Жура, Пештерните цркви во Охридско-Преспанскиот регион (Р. Македонија, Р. Албанија, Р. Грција), Струга 2004.

М. Томић Ђурић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)