ГЛИШИЋ, Мирослава Мира

ГЛИШИЋ, Мирослава Мира, сликар, костимограф (Београд, 18. IX 1918 -- Бреша, 7. VIII 1965). Сликарство усавршавала у атељеима Јована Бијелића, Петра Добровића, Мила Милуновића и Младена Јосића, а од 1944. окренула се костимографији. Успешну каријеру костимографа започела у Народном позоришту у Београду, прво као асистент и ђак Милице Јовановић Бабић, а убрзо и као самостални костимограф у више од 20 представа драмског, оперског и балетског репертоара. У новоосновано Југословенско драмско позориште прелази 1947. и остварује низ незаборавних костимографских и сценографских решења. Сарађивала и са Београдским драмским позориштем, позориштима „Бошко Буха" и „Атеље 212", СНП, НП у Нишу, Зајечару, Зрењанину, НП „Јоаким Вујић" у Крагујевцу, НП у Титограду, Сарајеву, Мостару, Тузли и Скопљу, Дубровачким љетним играма, те позориштима у иностранству (Праг, Беч). Њена костимографска решења одликовала су се познавањем стилова, раскошним колоритом и разиграном инвенцијом. Најуспелија остварења су костими за: Школа оговарања (Р. Шеридан, 1948), Пера Сегединац (Л. Костић, 1950), Антигона (Софокле, 1959), Дубровачка трилогија (И. Војновић, 1958), Дон Карлос (Ф. Шилер, 1955), Краљ Лир (В. Шекспир, 1952), Дон Кихот (Ж. Масне, 1957), Заљубљен у три наранџе (С. Прокофјев, 1959), Евгеније Оњегин (П. И. Чајковски, 1960), За Лукрецију (Ж. Жироду, костим и сценографија, 1958), Дундо Мароје (М. Држић, 1956. у Прагу), Отело (В. Шекспир, 1964. на дубровачком Ловријенцу), Браћа Карамазови (Достојевски, 1965. у бечком Бургтеатру). Последњих година упоредо са костимом радила је и сценографију, све време бавећи се и сликањем. Била је ангажована у фабрикама конфекције и трикотаже као саветник за модни костим и организатор модних ревија и сајмова. Излагала је на колективним изложбама УЛУС-а и на међународним изложбама у Венецији и Бриселу. Добила је Стеријину награду за костим (1961, Ј. Христић, Чисте руке) и Октобарску награду Београда (1963, за костим у представама Говор цвећа Ф. Г. Лорке и Дантонова смрт Г. Бихнера, те за костим и сценографију у представи Игра љубави и случаја П. Маривоа). Сарађивала је као костимограф у 25 домаћих и копродукционих филмова међу којима су и: Песма са Карабурме (Р. Новаковић, 1955), Зеница (М. Стефановић, Ј. Живановић, 1957), Каролина Ријечка (В. Погачић, 1961), Сибирска леди Магбет (А. Вајда, 1962), Old Shatterhand (Х. Фрегонесе, 1963), Три (А. Петровић, 1965).

ЛИТЕРАТУРА: Сценографија и костим у Србији 1945--1965, Бг 1965; Костими Мире Глишић, Бг 1968; Р. В. Јовановић, Позориште и драма, Бг 1984.

М. Одавић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)